Home Bajke i priče VEVERICA I PLANINA – Korejska priča

VEVERICA I PLANINA – Korejska priča

251
0

Jednog ranog jutra veverica je iskakutala iz svoje duplje, radosna što je dan tako vedar, vetrić tako blag, nebo tako plavo, planina tako visoka. Od veselja je plesala po grani, nestašila se u krošnji, te su ptice sletale da je gledaju,
Drvo je raslo na obronku planine. Planina se sporo budila – ta bila je tako golema. Protezala se. Začula je veveričino skakutanje, i nije joj bilo pravo što se mala veverica tako ludo zabavlja, dok je ona, velika planina, još bunovna.
„Hej malena, ne vragoljaj, ne podiži buku, nego se vrati u postelju. Ja sam milion puta veća od tebe, ali ne galamim nego mirujem.“
Veverica načas zastade u igri, pogleda prema vrhu planine i reče:
„Istina je, velika si i miruješ, ali ti si planina, a ja sam veverica.“
„Vidi, vidi, kakve li mudrolije! Kao da ja ne znam da si ti, u poređenju sa mnom, tek zrnce prašine! No znaš li ti da grom obara stablo sa svim pticama i vevericama, a da meni ne može ništa!“
Nasmeja se veverica i razmaše se svojim kitnjastim repom.
„Ah, velika planino, ti koja nosiš golemo kamenje na plećima, a stopala su ti obrasla šumama! Ah, ti veličanstvena! Gledaj sada šta ću ti pokazati – nešto što ti ne možeš, ma koliko se upinjala!“
I veverica ubere lešnik, i zagrize ga svojim šiljastim, belim zubima. Lešnik joj krcne u ustima. Ona ispljune ljusku, i u slast pojede jezgro.
„Evo, to je nešto što ti ne možeš!“ – reče pobedonosno veverica.
Planina je umuknula. U tišini je slušala kako lešnici krckaju među veveričinim zubima.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here