Трепери ноћ благданска, мила,
а мир се и спокој у срцу точи.
Божић полако свија крила
да срећом сијају детиње очи.
Вече пред Божић окупља, спаја,
а бадњак искри и искром збори:
„Здрављу и срећи да нема краја!
Дечија радост нека се ори!
И да доброта људе спаја,
мост срца посебно ткан!
И да доброти тој нема краја!
И да је здраво знан и незнан!
И да у Христу живи се, траје!
И да нас Божија рука крепи!
И да молитва не престаје:
Нека су дани детињи – лепи!
А дете свако – сунашце мило,
па сија јаче ако се воли!
Здраво под небом свако нам било!
Нек’ свако расте, нек’ се соколи!“
