Vaspitačica s gotovo 40 godina iskustva Maria Bigins videla je sve. Radila je u državnim i privatnim vrtićima i najbolje zna koje greške u odgoju roditelji često čine.
- DECI DAJU PREVIŠE IZBORA
„Decu ne treba pitati o svakoj odluci“, jasna je Maria.
Kaže da treba razjasniti koja su očekivanja roditelja i postaviti granice s decom jer im tako pomažemo da znaju što mogu očekivati i kako se trebaju ponašati.
„To im pomaže da napreduju, čak i ako im se to ne sviđa uvek. Ne treba ih stalno pitati želite li za večeru ovo ili ono. Servirajte im nešto, pa čak i ako im se ne sviđa“, pojasnila je.
- DECI DAJU PREMALO IZBORA
Postoji i druga krajnost, a to je premalo izbora, što takođe ima negativan učinak.
„Postoje roditelji koji donose sve odluke i biraju šta dete mora da uradi. Detetu moramo dati nekakav izbor jer im to pomaže u njihovu razvoju“, kaže.
Sposobnost procene situacija i donošenje odluka nešto je što će trebati svakom detetu u odrastanju, a davanje slobode deci u igri takođe im omogućuje da odaberu igračke koje odgovaraju njihovom uzrastu, stadijumu i raspoloženju, pomažući im u usavršavanju telesnih i kognitivnih veština.
- NE ZNAJU DECI DA KAŽU „NE“
„Mislim da ponekad roditelji žele da bude prijatelji svojoj deci, ali zapravo u nekim situacijama moraju biti roditelji i reći „ne“. Jedna od stvari koja jako uznemirava vaspitače su roditelji koji sve vreme govore da njihovo dete neće da radi određene stvari. Na primer, ako neće da pije mleko, zašto mu ne kažete da mora? Onda ja moram biti zla osoba koja će mu reći da mora da pije mleko, a možda ga dete stvarno ne voli. Ta roditeljska greška zapravo pokazuje da nemate autoritet nad svojim detetom i nije sjajna“, napominje Maria.
Reći „ne“ detetu može biti teško, ali pomaže u uspostavljanju granica, što će pomoći deci u razvoju. Kad im ništa ne kažemo, biće loše pripremljena za suočavanje sa stvarnim svetom. Maria kaže da su zaposleni u vrtiću primetili da je pandemija pogoršala taj problem.
„Imali smo decu koja se, ako ste im rekli „ne“, jednostavno nisu mogla nositi s tim. Odmah su doživljavala izlive besa. Mislim da je uzrok tome što su roditelji bili kod kuće, borili se sa zadržavanjem radnog mesta i brinuli se o deci“, dodaje.
- PRETERUJU
Slično tome, ne postavljanje čvrstih granica i očekivanja može dovesti do nezdravih navika, kojih se teško rešiti.
„Pandemija, lockdown i žongliranje između rada od kuće i brige o deci unutar vlastita četiri zida su pogoršali taj problem, to je stvarno bilo primetno. Jednom ocu sam rekla da mu kći nije ništa ručala, a on mi je odgovorio da je to zbog toga što nema Pepu Prase, odnosno televizor ili tablet na kojem bi mogla da gleda crtani i tako jede. To se dogodilo s nekoliko dece u mojoj grupi. Nisu više znali da sede i jedu zajedno“, tvrdi Maria.
Ističe da razume roditelje i sve probleme s kojima su se morali nositi u poslednjih 18 meseci. Međutim, samo s doslednošću i svrhom možete raditi na stvaranju novih rutina i kućnih navika koje će stvoriti srećnu, uravnoteženu i dobro vaspitanu decu.
- ODLAZE BEZ POZDRAVA
Maria upozorava roditelje da se nikad ne bi trebali pokušavati iskrasti iz vrtića bez pozdrava.
„Nosićemo se sa suzama, ali se morate oprostiti. Pogrešno je bežati. Samo pojačavate osećaj kod deteta da vam ne može verovati“, smatra.
Poručuje roditeljima da detetu daju priliku da se oproste i kažu im da će se vratiti. Deci je to važno da čuju i s vremenom će shvatiti da će se roditelj zaista uvek vratiti.
- KUPUJU DECI PREVIŠE IGRAČAKA
Roditelji danas često misle da njihova deca moraju da imaju sve novitete koji se pojave na tržištu, ali Maria kaže da to nije tako.
„S razvojne perspektive je jako važno da se deca igraju s poznatim stvarima iznova. Podstičemo ih da se vrate istim stvarima, a zatim ih razvijaju“, kaže.
Na primer, dete se može igrati Lego kockicama, ali svaki put će od njih stvoriti novu priču.
„Ono što se nalazi u vrtiću je temeljni skup stvari na kojima dete uči i igra se, a kod kuće dodajte samo igračke koje bi ih mogle zanimati, ali u granicama“, kaže.
