Home Svaštara VASPITAČICA KOD PSIHOLOGA

VASPITAČICA KOD PSIHOLOGA

211
0

Da li je pametno usmeravati decu prilikom izbora profesije, ili im dozvoliti da sama odlučuju? I šta mislite da li je u redu biti otvoren za više različitih zanimanja, ili briljirati u jednoj profesiji? Malo ljudi (roditelja) zna da osim državnog ispita koji moramo da položimo, mi vaspitači prolazimo i razgovor kod psihologa pre (svakog) zaposlenja.

KOD PSIHOLOGA

Pre klasičnog razgovora radi se test ličnosti, IQ test i test govornih sposobnosti, a zatim se razgovara sa psihologom o rezultatima.

Prvi put kada sam obavljala ovu, za mnoge vaspitače, rutinski stvar, imala sam tremu. Ali se ispostavilo da je bila uzalud. Žena je bila stvarno vrlo ljubazna, rezultati su me oduševili i rekli o meni i ono što nisam ni znala da posedujem, a bila je voljna i da mi da neke savete.

Jedan od tih saveta, a na osnovu rezultata iq testa, je da upišem još neki fakultet ili da nastavim dalje neformalno obrazovanje. Čak možda i da ostanem u struci ali da napredujem što više mogu.

Drugi put kad sam bila, ja sam spremila jedno pitanje za nju. A ono glasi: “Da li je normalno da imam toliko interesovanja, i da me nakon ‘površnog’ informisanja o datoj oblasti, želja za tim prođe?”

Da, to je ustvari normalno. Zašto ne bismo izvukli maksimum od sebe ili od naše dece, ako je to moguće. Zašto medicinska sestra ne bi imala dara za slikanje, i zašto se pisac ne bi oprobao u reiki terapiji, ako ga to privlači. Zašto vašu decu ne bi zanimao klavir, ali u isto vreme i gimnastika….?

ŠIVAĆU MAŠINA ZA KOJU NIKAD NISAM SELA

Mene je sa radom u vrtiću počelo da zanima šivenje. Odjednom sam osetila potrebu da kreiram i šijem haljine i suknje. Počela sam da ze raspitujem o kursu, nabavila sam i mašinu za šivenje, ali usled selidbe, to je nekako moralo malo da sačeka. I krečenje je podrazumevalo da se sve raskloni, pa je moja mašina završila u šupi, odjednom se do nje više nije moglo doći, a kada se više nije ni videla jer je bila zatrpana, moje interesovanje je opalo. Iz tog interesovanja ostalo mi je nekoliko BURDA časopisa, krojački metar i nešto konca, a jedna sjajna ideja čučnula je u zapećak. Po principu: “Daleko od očiju, daleko od srca.”

NAUČILA SAM NEKE JOGA POKRETE

Posle jako kratkog vremena, a usled pravljenja Instagram profila (da, ja sam ga otkrila tek 2017) odjednom mi se ušunjalo sasvim novo interesovanje. Joga. Međutim, ne znam ništa o tome, samo vidim kako mi se plasiraju sjajne fotografije raznih jogija i jogina i poželeh da radim isto. Ali, ja volim temeljno da izučavan. S tim da, kada to radite potpuno sami, ne znate ni šta je to što treba da znate. Počasti mene muž za rođendan sa: “Kupi ono što želiš.” I reših da kupim knjigu o jogi. Osim što sam je čitala bez daha, počinjem i da vežbam. I tako, savladam ja neke osnovne pokrete. Teglila sam se i usput i ozbiljnije trenirala (kardio) i tragala za što većim brojem informacija. Htela sam da napravim pokrete, slikam ih, i budem faca 😁 Ali mi je i sama vežba prijala. Potom sam zatrudnela, i prestala.

POSTALA SAM MAMA

Moje interesovanje se preokreće ka bebi. Odjednom mislim samo na to kako ću postati mama i više me ne zanima mnogo joga. Od moje joge je ostalo dosta instagram profila koje pratim, knjiga-naravno i “5 Tibetanaca” koje sam radila još do rasta stomaka.

MRŠAVLJENJE KAO NAMETNUTO INTERESOVANJE

Rodila se beba, i osim bavljenja bebom, ono što me je tada zanimalo je KAKO DA SMRŠAM. Vrlo brzo sam otkrila Hrono ishranu. Naučila sam da pripremam hranu, da se pravilnije hranim, skinula sam 5kg za mesec dana i onda, nekako stala. Jer moj cilj i jeste bio smršati. (Mogla sam još 5kg dole… al’ ajde)

PISANJE

Pišem kritike, pišem za svoju dušu, pišem činjenice, dešavanja, najčešće pišem kad se ne osećam dobro, pa na papir stavim razloge, olakšam dušu i tako posle skoro 20 godina, mogu slobodno da kažem da je to nešto što me je uvek držalo i čemu sam se rado vraćala. Pišem od svoje dvanaeste godine i ponosna sam vlasnica desetine sveska ispisanih ljubavnih jada i problema, takozvanih dnevnika.

Odatle uvežbanost za organizovanje teksta na papiru, za razmišljanje o napisanom, i naravno, odatle i gramatička pismenost. Prvo sam samo pisala, posle sam počela i da čitam intenzivnije i mimo lektira. I uvek sam pisala kao da će to neko da pročita. Čitko, i pravopisno tačno. Rukopisi ispisani mojom rukom su mi pomogli da upoznam sebe, da olakšam sebi neke situacije, i da pojedine lakše razumem. Zapisujući neke činjenice, osvežavam mozak, dajem mu prostor za nove stvari i iskustva, a na zapise se vraćam po potrebi. Postoje stvari koje sam samo želela da zapišem jer nisam želela da taj podatak bude zaboravljen. (Npr: iskustvo sa Državnog ispita, iskustvo sa nekog seminara, iskustvo u trudnickim danima…)

I znate šta, otuda ideja i da počnem da pišem blog. Verujem da su mnogima od vas koji ga čitate, moji tekstovi bili korisni. Pojedini su preuzimani za veće portale, a sa pojedincima sam ostvarila lepu saradnju i pronašla gro vas istomišljenika, ili, uopšte, osoba za diskusiju.

Nova trudnoća odvojila me od vrtića na još godinu dana, ali od pisanja neće. I možda ću vas uskratiti za neka nova iskustva, ali za znanje nikako neću, obećavam.

ODGOVOR PSIHOLOGA

“Pa to je sjajno! Nema veze, koliko vas drži interesovanje ka nečemu! Bitno je da ih imate. Važno je da istražite one segmente u životu koji vas zanimaju. Jednom će biti korisni ili će vam ostaviti lepu uspomenu i iskustvo…”

MOJ ODGOVOR VAMA

Zato smatram da decu možete usmeriti ka nekoj profesiji ali ako zaista uvidite da dete za to ima dara i talenta. Biće srećni samo ako rade ono što vole. Još ako je taj posao nešto što će im obezbediti egzistenciju, onda je to prava stvar.

NE ZABORAVITE

Pomoći detetu da odabere profesiju, nije isto što i direktno uticati na njegovu odluku. Dozvolite detetu (ali i sebi) da se oproba u čemu želi i da nauči sve što ga interesuje. Tako postaju svestraniji i kasnije u životu lakše biraju profesiju. Da bi dete briljiralo u jednoj ili čak više profesija, ono mora da isproba više različitih hobija…

JA U DEINJSTVU

Kao dete trenirala sam košarku i stoni tenis. Išla sam na časove plesa, i na privatne časove sviranja i pevanja. Jedno polu-godište učila sam manekenski hod, mnogo sam crtala, slikala i pravila svašta od raznih materijala. Sviranje i pevanje mi je tokom studiranja dobro došlo jer nisam počinjala ispočetka. Crtam i danas kada mi vreme dozvoli. Sportovi su me razvijali, ples i manekenstvo me je učilo bontonskim manirima, a pisanje… Tu sam-gde sam.

A šta je to na čemu sada radim, šta me zanima i šta istražujem… Otkriću vam kada malo dublje zađem u tematiku samog interesovanja. Tu će biti potreban i malo ozbiljniji novčani ulog, ali mislim da vredi…

Branislava Ćosić

https://vaspitacica.rs/blog-vaspitacica/vaspitacica-kod-psihologa/

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here