Home Poznati ВАСПИТАЧИЦА ДЕЈАНА САВИЋА: Био је добри буцко, саветовала сам родитељима да га...

ВАСПИТАЧИЦА ДЕЈАНА САВИЋА: Био је добри буцко, саветовала сам родитељима да га упишу на ватерполо

937
0

ДОБРОЋУДНИ џин, тихи херој, човек-трофеј… све су то епитети који се везују уз име Дејана Савића, селектора наше ватерполо репрезентације, а сваки доста говори о његовом раду и карактеру.

Покерашког израза лица крај базена, а онда из њега изађе оно „Немојте ме нервирати!“ на тајм-ауту у финалној утакмици против Грчке, којим је играче вратио на победнички колосек пошто је наша предност од три гола истопљена. У базен после златних медаља не скаче никада, а онда сузе по повратку у Београду уз песму „А, сад адио“, којом се опрашта седам наших златних ватерполиста.

Уз све успехе, о њему се не зна много, јер себе никада не истиче у први план. Атипичног карактера за наше поднебље у којем се много прича, а мало ради са континуитетом.

Постоји изрека: „Дајте ми дете до седме године, и показаћу вам готовог човека“. Зато смо разговарали са васпитачицом Маријом Грујичић, којој је селектор Савић био прва генерација деце у вртићу „Изворчић“ на Миљаковцу, у периоду између 1980. и 1982. године, да бисмо видели да ли се доминантна црта његовог карактера могла приметити још у том најранијем добу.

– У тим формативним годинама дете је већ човек у малом, са скоро потпуно формираним доминантним цртама карактера, које се задрже и у одраслом добу. Дејана још из тог периода памтим као вођу групе, имао је таленат за организовање деце. Два типа вођа групе се издвајају у том добу код деце: једни су наметљиви и покушавају да тако спроведу своју вољу, други су тихи и мирни, али остале магнетски привлаче неком унутрашњом харизмом. Дејан је спадао у другу групу – каже, за „Спорт магазин“, пензионерка из Раковице.

Дејанова васпитачица је одлично запамтила детаље двогодишњег дружења:

– Моје најупечатљивије сећање на њега је како сам седи на округлом, плавом тепиху и игра се градње са дрвеним коцкама, тада популарним „стотицама“, а остала деца му као по команди прилазе и укључују се. Он им то није бранио, иако друге вође групе обично у тим ситуацијама знају да се буне што неко ремети њихов ред и узима им ствари. Није се Дејан у то време истицао неким нарочитим физичким вештинама, али то да је вођа групе и ненаметљиви организатор, могло се јасно видети још тада.

Селектор Савић је прешао пут од велике темпераментности у играчким данима, до сталожености у тренерским, па нас је интересовало какав је био у најранијем периоду.

Пријатељи и играчи га од милоште зову Буцко или Медо, а и сам Дејан Савић често зна да се нашали на рачун свог габарита. Иако тада није заузимао „два места у аутобусу“ и у вртићу је био дебељушкаст, због чега су родитељи били забринути:

– Била су то здравија времена, када су родитељи имали више времена за своју децу и бригу о њиховом развоју, ретко кад се дешавало да после четири сата још имамо неко дете у вртићу. Осим тога, постојало је истинско поштовање за васпитаче и њихово мишљење. Тако су ми се и Дејанови родитељи једном приликом обратили, бринули су што има вишак килограма у односу на осталу децу, па су ме питали шта бих предложила да се тај проблем реши.

Већина деце је тада ишла на фудбал, који је и Дејан играо у дворишту вртића, али ја сам им сугерисала да га одведу на оближњу Бањицу и упишу на пливање или ватерполо, јер ти водени спортови најбоље обликују тело, а и деловало ми је да би му највише одговарао неки тимски спорт, због карактера. Тада нисам знала да ће га отац заиста убрзо и уписати на ватерполо.

Иако је Дејана Савића касније виђала само на малим екранима, један случајни сусрет подсетио ју је на улогу коју је и не хотећи одиграла у животу детета које ће касније постати славни ватерполо играч и тренер:

– Пре неких пет година сам у продавници испред себе пропустила двоје људи који су имали мање ствари у корпи. Тада се мушкарац окренуо и питао: „Васпитачице Марија, зар се не сећате ко смо ми? Родитељи Дејана Савића. Ви сте га тада упутили на ватерполо, предложили нам да га одведемо на Бањицу“. Ту смо се неко време задржали у разговору, рекла сам да помно пратим све његове утакмице, откако је постао играч, па сад као тренер и да увек поносно истичем како је мој васпитаник далеко догурао.

ВОЛЕЛИ СУ ГА ДРУГАРИ ИЗ ВРТИЋА

– Дејан тада није био несташан или нарочито живахан, био је без емотивних испада, какве данас знају да имају деца, увек лепо расположен. Био је емоционално стабилно дете, које су другари из вртића волели, без потребе да намеће своју вољу кроз неке ексцесе и сукобе са осталима.

https://www.novosti.rs/c/sport/ostali-sportovi/1026243/ekskluzivno-sportski-dodatak-novosti-vaspitacica-dejana-savica-bio-dobri-bucko-savetovala-sam-roditeljima-upisu-vaterpolo

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here