Жури се младо, старо,
сви ће у истом правцу,
вашар се данас држи
у граду Стрмоглавцу.
Псето пешице каска,
човек на коњу лепом,
врана крилима маше,
а штука весла репом.
У граду Стрмоглавцу
чудан је вашар јако,
продавац, купац, роба —
све ти је наопако.
На самој капији града,
испод каменог лука,
козица, добра Белка,
продаје старог вука.
Магарац Њако Њакић
купцима нуди лава.
„Пошто га дајеш, куме?“ —
пита га стрина крава.
На клупи седи меда,
плећат, космат и јак.
„Навали народе!“ — виче. —
„Имам крушака џак!“
Око кинеског змаја
буљук се деце плете,
а он за динар — за два
изводи ватромете.
На зиду чучи врана,
важна, сјајнога врата,
поучно клима главом,
женама у длан гата.
Са гране виси мајмун
са главом наопачке,
дере се, мами купце:
„Продајем капе ђачке!“
Камилу, пустињску лађу,
спопао чудан бес,
кроз вашар цупка, виче:
„Дођите, учим плес!“
Ево и миша старог,
под пушком, није варка,
чека, бркове суче,
продаје мачка Марка.
А даље, корак само,
новога чуда ето:
некакав мачор строги
купцима нуди псето.
Насред вашара бучног
голем се курјак дере:
„Продајем целу шуму,
идем у калуђере!“
С тезге крекеће жабац:
„Продаћу теби роду,
трске, ветар и сунце!
Мени — муве и воду!“
„Јарића двоје имам,“ —
грлат крокодил зја —
„дебели, тешки, масни!
Оба купујем ја!“
Купусна глава стоји,
кротка је попут свеца,
о врату држи оглас:
„Нудим четири зеца!“
Из шатре зове лија,
има лукаво око:
Одлично чистим перје,
уђите, госпа коко!“
Из рупе вири јазо,
на сунчан жмирка дан,
нуди поспаног мачка:
„Купите зимски сан!“
Бескућна куца скита,
тужно јој светле зене,
свакога успут пита:
„Зашто не купиш мене?“
Жирафа важно шета,
небески подупорањ,
не може стана наћи,
тражи црквени торањ.
За тезгом седи крава,
у дугу муче даху:
„Одличну робу имам,
чисто млеко у праху!“
Долази најзад стражар,
господин Мотка Ној,
увис палицу диже:
„Свршен је вашар. Стој!“
