Uzjogunio se talas

peščanoj obali hrli,

ljulja stari čamac

u želji da ga zagrli…

Na pučini nosi mrežu,

strujama kao da se igra,

ne tiče ga se što alasu

zadaje dosta briga…

Još se u nestašluku peni

juri druge da sustiže,

pogled riba pleni pravi

metež u reci diže.

Bučno se gura preko drugih

lokvanje uznemirava,

nemir u školjci budi

a ona bi ušuškana da spava…

Uzjogunio se, pa divlja

s vetrom se domunđava

igra mu je sve življa

zavrzlama je to prava…

Uzjogunio se talas

preko plaže bi da se pruži,

jedno ime bi da obriše

samo da dečje srce rastuži…