Home Kerefeke poezija УМОРИО СЕ ДАН – Мирјана Мирча Цветковић

УМОРИО СЕ ДАН – Мирјана Мирча Цветковић

68
0

Уморио се дан,

нарадио летос,

дугачке је краке

пружао по сату.

Милео полако

од изласка сунца,

па све док се није

умилео мраку.

 

А сада се брже

на починак спрема,

касније се буди,

а раније дрема

и дах му све краћи,

с ластама се дружи,

а кад му већ доста

мраку руке пружи.

 

Уморио се дан,

јесен је све ближе.

Зачас сат пролети,

зачас сумрак стиже.

Почиње полако,

па све миц по миц,

к’о да му је мрак

тихо рек’о: шиц!

 

Нарадио се дан

три месеца цела,

зором већ отир’о

капи зноја с чела.

Упослило га сунце,

заробило га лето,

па сад посустаје,

брже би ноћ срет’о.

 

А ноћ се весели,

иде њено време.

Своме брату дану

скида тешко бреме.

Откида по парче,

скраћује минуте,

својим тамним плаштом

заодева путе.

 

Нека, тако треба!

Нека, тако мора!

Кад се ноћ умори

опет сване зора.

И све тако стално

и све тако увек

ноћ се с даном дружи,

па кад се умори

брату руку пружи.

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here