У дугом реду испред школе,
пуно је малих, уплашених лица
и све их мучи исто питање:
“Каква је наша учитељица?“
Да ли је она много строга?
Да ли ће пуно да нас грди?
Да ли жели да нас разуме
или ће само да се срди?
Кроз школска врата изашла је,
хаљина јој је била зелена,
насмејала се на мале ђаке,
и рекла: “Децо, ја сам Јелена.“
Пођите са мном најмлађи ђаци,
да се играмо, и да учимо,
помагаћу вам око свега,
и лепо ћемо да се дружимо.
Ђацима камен паде са срца,
добра је, нежна, мила и блага,
осмех не скида са лепог лица,
свима је постала драга.
Like this:
Like Loading...
Related
