Ovo je jedna od tema oko kojih je teško postići konsenzus bilo među strukom bilo među opštom populacijom. Naime, postoje negativne strane zajedničkog spavanja, ali i pozitivne, stoga bi svaki roditelj za sebe trebao da odvagne i odluči koja je opcija najbolja za njegovu situaciju.
Postoje situacije kada je preporučljivo izbegavati zajedničko spavanje, npr. kada je roditelj pod uticajem alkohola ili lekova koji smanjuju mogućnost rasuđivanja i pravodovremene reakcije.
Spavanje roditelja s decom se može podeliti u tri kategorije: spavanje u istom krevetu, spavanje u istoj prostoriji ili spavanje deteta u krevetiću spojenom s krevetom roditelja. Kada govorimo o co-sleepingu, najčešće podrazumevamo spavanje u istom krevetu ili spavanje djeteta u krevetiću koji je spojen s roditeljskim krevetom te između njih ne postoji ograda.
U Japanu je zajedničko spavanje roditelja i dece kulturna norma, dok je u zapadnim zemljama sveta ovo još uvek kontroverzna tema oko koje se teško usuglašavamo. No zajedničko spavanje je u porastu poslednjih nekoliko godina te se i na zapadu praktikuje sve više.
PREDNOSTI I RIZICI DELJENJA KREVETA S DETETOM
Za dojilje postoji više prednosti u zajedničkom spavanju jer ne moraju da ustaju iz kreveta po noći kako bi podojile svoje dete. Prema stranici „Nestedbean“, istraživanja pokazuju da će majke dojilje duže dojiti dete ako dele krevet.
Roditelji koji spavaju sa svojom decom navode i bolju emotivnu povezanost kao prednost ovakvog načina spavanja. Primetili su da im deca brže zaspu nego u vlastitom krevetiću.
Pojedina istraživanja došla su do zaključka da su deca koja spavaju sa svojim roditeljima manje teskobna, imaju više samopouzdanja te se lakše snalaze u emotivnim odnosima s drugim osobama.
Roditelji kao prednosti zajedničkog spavanja ističu da se i oni sami bolje naspavaju, ređe se bude te su odmorniji. Neki vole ovakav način spavanja jer im je dete na sigurnoj udaljenosti te mogu paziti na njega kroz noć.
Negativna strana zajedničkog spavanja je veća mogućnost ozlede deteta. Naime, dete može pasti iz kreveta ako se ne koriste zaštitne ograde ili roditelji mogu da ga nesvesno ozlede dok se okreću u snu.
Zajedničko spavanje takođe povećava rizik od gušenja. Jastuci, posteljina, pokrivači, odnosno sve ono što se nalazi na roditeljskom krevetu može predstavljati opasnost za dete.
Još jedna negativna strana zajedničkog spavanja je to što deci koja su navikla spavati s roditeljima teže pada prelazak u vlastiti krevet odnosno spavaću sobu.
Manjak privatnost je takođe negativna strana zajedničkog spavanja. Krevet u ovakvoj situaciji ne pripada više samo partnerima.
DO KADA BI DECA TREBALA DA DELE KREVET S RODITELJIMA?
Ne postoji određeno doba kada bi trebalo prestati deliti krevet s detetom. Svako dete je drugačije, kao i porodica, te biste trebali sami da odlučite kada ste i vi i dete spremni za taj korak.
Ttranziciju iz zajedničkog kreveta u vlastiti trebalo bi raditi postepeno tako da dete lakše prihvati novu situaciju. Preporučuju da prvo isprobate spavanje u istoj sobi tako da roditelji spavaju u svom krevetu, a dete u svom. Držite se proverene večernje rutine – večera, kupanje, čitanje knjige te potom odlazak u krevet. Postoji mogućnost da će dete negodovati ili plakati, ali to je faza koju morate zajedno prebroditi.
