Home Kerefeke poezija ТУЖНИ ХАРАМБАША – Бранко Ћопић

ТУЖНИ ХАРАМБАША – Бранко Ћопић

50
0
Pixabay License

 

Крупа, лабуд, на Уни раскриљен, 

то је била тужна средокраћа: 

пола пута хода од Хашана 

и толико исто до Бихаћа. 

Ту на мосту, нијемо и уклето, 

остане ми срце разапето. 

 

Кад ујесен из Хашана кренем, 

насред Уне воденица стара 

подсјети ме на брујање вриједно 

сеоскога млина поточара. 

Ту осташе моји дани плави 

испод врбе, у прохладној трави. 

 

Збогом жрвњи испод крова сива, 

пјесмо знана из дјетињства мога, 

продужите до тишина зимских 

златну причу љета несталога. 

Помените момчића сељачког, 

заробљена усред дома ђачког. 

 

Тако увијек, у Босанској Крупи, 

покрај Уне, као на граници, 

ја остављам чету успомена, 

ту ми гину моји копљаници. 

Покрај строга камена међаша 

прође само тужан харамбаша. 

 

А већ сјутра, тамо у Бихаћу, 

на капији гимназије наше, 

сјатиће се моји знанци стари, 

као и ја, пусте четобаше: 

сваки држи ногу у стремену 

и убојно копље на ремену. 

 

Теку љета, године уморне 

и сјећање на дјетињство тупи, 

ево опет воденица сивих, 

поново сам у Босанској Крупи. 

Ој, ратниче низ поље зелено, 

зашто носиш копље оборено? 

 

SAŠA BOOKS

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here