На сцени су са леве стране сто или катедра са столицом, а са десне стране једна школска клупа. За катедром је учитељица а у клупи су два дечака.
ТУЖИБАБА (диже два прста): Молим, учитељице, он ми је узео гуму!…
УЧИТЕЉИЦА: Добро, добро, вратиће ти је… Седи.
ТУЖИБАБА (седне).
ДЕЧАК (исмејава га шапатом): „Молим учитељице, молим другарице…“
ТУЖИБАБА (опет диже два прста): Молим учитељице, он ме исмејава…
УЧИТЕЉИЦА (уморно): Немој, Поповићу, да га исмејаваш…
ТУЖИБАБА (кези се надмоћно): Ееее!
ДЕЧАК: Тужибабо!
ТУЖИБАБА (скаче са места): Молим учитељице, он ми каже да сам ја тужибаба!
УЧИТЕЉИЦА: Ниси ти тужибаба, седи само…
ТУЖИБАБА (обраћа се дечаку): Е, ето видиш да нисам!…
ДЕЧАК: Ниси ти тужибаба ти си т у ж и д е д а!
ТУЖИБАБА (избезумљено скаче с места): Молим, учитељице, он каже да сам ја тужидеда!
УЧИТЕЉИЦА (лажно љута): Није могуће!… Поповићу, Поповићу – буди миран!
ТУЖИБАБА (смеје се, седајући на место): Ееее… учитељица ти је рекла да будеш миран!
ДЕЧАК: Ниси ти ни тужидеда – ти ниси ништа!
ТУЖИБАБА (скочи као (оре): Молим, учитељице, он каже да сам ја – ништа!
УЧИТЕЉИЦА: А шта ти њему кажеш?
ТУЖИБАБА: И он није ништа!…
УЧИТЕЉИЦА: Е па у реду… Седите сада и будите мирни.
ТУЖИБАБА (седа на своје место и радознало гледа шта ће дечак да учини; овај не реагује, што Тужибабу нервира; одједном скочи); Молим учитељице, он ме г л е д а!
УЧИТЕЉИЦА: Шта кажеш?
ТУЖИБАБА (плачно): Молим, он ме стално овако г л е д а!
(Окреће се према дечаку и кези се): Беее!
ЗАВЕСА
