Jednom jahao paša sa pratnjom kroz polje. Najednom on ugleda kako neki nemoćan starac sadi maslinovo drvo. Paša se začudi, dojaha do starca, pa ga upita:
– Sedi starče, šta li ti to sad radiš u ovo toplo podne? Ti si star i trebalo bi već da se odmaraš, a ti još uvek radiš. A sem toga, ni sam Bog ne zna hoćeš li doživeti da ugledaš plodove tog drveta.
– O, svemogući gospodaru! Takav je običaj na ovom svetu. Jedan mora da sadi, a drugi da bere plodove. Nadam se da ću doživeti da drvo donese plod – s osmehom reče starac.
Paši se dopade takav odgovor, te baci starcu kesu s parama.
– Eto, vidiš – nasmeja se starac. – Drvo je već počelo da rađa.
Paša se nasmeja i baci starcu još jednu kesu.
– O, veliki pašo, čuj, sve drveće rađa samo jednom godišnje, a vidiš – moje dva puta.
Ova šala se još više dopade paši, pa baci starcu još jednu kesu, a zatim, obraćajući se pratiocima primeti:
– Hajdemo, prijatelji, inače ćemo sav novac dati ako ostanemo kraj ovog starca.
