Home Kerefeke poezija ТРИ ПЕСМЕ ИЗ ИВАЊИЦЕ – Бојана Симеуновић, учитељица, ОШ „Милинко Кушић“

ТРИ ПЕСМЕ ИЗ ИВАЊИЦЕ – Бојана Симеуновић, учитељица, ОШ „Милинко Кушић“

344
0

БУДИТЕ КАО ДЕЦА

Постоји биће безазлено, искрено, пуно љубави,
биће које бог безусловно и највише воли,
чак и онда када му се много не моли.

То је дете, највећи благослов ове планете.
Одрасли, не кварите дете!
Учите од њега како се постаје
човек од главе до пете.

Ко цео живот остане дете,
тај је заиста срећан човек.
Душа његова никада умрети неће,
Већ ће живети сада и довек!

КОМШИНИЦА ЗЛАТА

Црна, мала, слатка, умиљата,
то је моја комшиница Злата.
Ту је преко пута, са другог је спрата,
виче са прозора: “Бокице, дођи код мене!
Отворићу ти широм врата!“

А, ја као дете, устрептах од среће.
ево, стижем Злато, само да бацим неко смеће!
А она нестрпљива, па поново виче:
“Али Бокице, дођи, не могу више да чекам!
Хоћу са тобом да се играм „не љути се човече“!

И, тако, када Злата негде отпутује,
много целом комшилуку недостаје.
Свакоме желим да у комшилуку има бар једну Злату,
искрену, пуну љубави, рођену само да се мази, пази и воли,
јер када она загрли, све бриге нестају,
све боли престају, све пршти од среће,
Злата је благо највеће!

ИЗГУБЉЕНИ ШЕШИР

Ветар дува, лишће веје,
веверица тражи жир,
а девојчица уплакана
тражи бакин шешир.

Шешир беше много леп,
закачио се девојчици за мали џеп.
Када ветар јаче дуну, шешир се откачи
и паде мачку право на реп.

Када је мачак видео шешир нов,
брзо је скочио на један кров и
одозго кришом гледао у девојчицу.
беше то за њега прави изазов.

На крају се ипак мачак смиловао,
сишао је са крова и девојчицу
благо репом помиловао.
„Не брини! Ево твог шешира!
Иди својој баки и реци јој да те не дира!“

SAŠA BOOKS

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here