Deca predškolskog uzrasta počinju da budu svesni svog mesta u porodici i okolini, uče da odvajaju maštu od stvarnosti te često dolaze u konflikt sa samima sobom i okolinom. U čemu treba da, kao roditelj, budete dosledni kako biste izašli na kraj s neprihvatljivim ponašanjem?
Kako se kod dece predškolskog uzrasta razvijaju pamćenje i komunikacijske veštine, sposobnija su da slede uputstva i razumeju objašnjenja. Ova uzrasna grupa zauzeta je otkrivanjem novih socijalnih veština, poput pregovaranja, nadmudrivanja s vršnjacima i stvaranju novih prijateljstava. Budući da je njihova percepcija sveta sve intenzivnija, a horizonti im se šire, imaju puno više interesnih zona, ali često ne znaju da se nose sa svim informacijama i podražajima koje dobijaju.
Deca predškolskog uzrasta počinju da budu svesni svog mesta u porodici i okolini, uče da odvajaju maštu od stvarnosti te često dolaze u konflikt sa samima sobom i okolinom. Ova razvojna faza takođe može da bude veliki izazov za roditelje jer deca mogu biti uporna u borbi za sebe i intenzivno izražavaju svoje emocije.
Uticaj okoline u ovoj je fazi važan za razvoj njihovog samopoštovanja i doživljaj uspešnosti, a verovanje deteta u vlastitu sposobnost biće temelj za njegovo učenje u budućnosti. Deci je potrebno omogućiti doživljaj uspeha u stvarima koje čine. Ponudite deci izbor kad god je to moguće. Davanjem izbora možete postaviti granice, a istovremeno detetu omogućiti i samostalnost koja mu je potrebna (npr. ‘Hoćeš li danas obuti plave ili crvene patike?’). U postavljanju granica i usmeravanju detetovog ponašanja pomažu jasna uputstva koje mu daju do znanja kakvo se ponašanje od njega očekuje ili šta treba da uradi (npr. ujesto da mu kažete ‘Ne trči po kući’. možete reći ‘Molim te, hodaj umesto da trčiš po kući’.).
KOJI SU TIPIČNI PROBLEMI U PONAŠANJU PREDŠKOLCA?
Zanovetanje: Bolno ih je slušati kao i grebanje noktiju po ploči – a najčešće dobiju šta zamisle jer roditelji žele da buka, koju stvaraju tražeći svoja prava, prestane. No ako shvate da ‘gnjavljenjem’, zanovetanjem i ‘kukanjem’ dobiju što žele, takvo im ponašanje postaje obrazac i sredstvo da dođu do cilja.
Ne čuje: Predškolci su često zalepljeni za ekrane, ignorišući roditeljske neprekidne pokušaje da ih dozovu u stvaran svet, recimo na večeru. Ako detetu stalno morate ponavljati isto pitanje, jedino na kraju izludite i sebe i njih.
SAVETI ZA DISCIPLINOVANJE PREDŠKOLACA
Nikad detetu ne postavljajte isto pitanje ili zahtev više od dva puta!
Zamolite jednom na lep i pristojan način (‘Molim te skloni svoje igračke’).
Zamolite drugi put, ali upozorite na negativne posledice ako vas ne posluša (‘Zamolio sam te da pospremiš igračke. Ako to ne učiniš do trenutka kada izbrojim do pet, moraću ih zadržati do sutra naveče’). I vrlo važno, izbegavajte nerealne pretnje, koje ne možete ispuniti, poput ‘Zalupi vrata i nikad više nećeš dobiti mobilni!’
Primenite negativnu posledicu, ako je potrebno. Ako ne izvršite disciplinsku meru koju ste rekli kao negativnu posledicu, gubite verodostojnost!
Pohvalite dete! Vaš vam predškolac zaista želi da bude dobar pa ga pohvalite kad iz prve posluša zahtev koji stavljate pred njega. Često obraćamo pažnju na ponašanja koja nam se ne sviđaju, a retko na poželjna ponašanja koja želimo da dete usvoji.
Budite primer: Deca najviše uče gledajući svoje roditelje i najbližu okolinu. Ako se izgubite kontrolu nad svojim emocijama kad se uzrujate, očekujte da će to učiniti i vaš predškolac. Ako je vaše dete šampion u cviljenju, možda oponaša vaše zvukove kada ga molite da počisti svoju neurednu sobu. U odnosu s detetom valja biti svesan i vlastitog ponašanja jer deca nas oponašaju u svemu što radimo i govorimo.
Sanja Matasić