Učenica osmog razreda Teodora Prica nas sa svoje tri pesme pesme vodi kroz njen svet prirode preko suncokreta do zimske noći – dok mi zajedno sa njenom nastavnicom Snežanom Stojanović, uživamo u stihovima…
PRIRODA JE MOJ SVET
Priroda je moj svet,
ja volim svaki cvet.
Svakoj ptici se divim,
u divnoj prirodi živim.
Volim cveće da mirišem,
uvek se tako inspirišem.
Volim prirodom da šetam,
u sebi od ljubavi cvetam.
Volim da ležim u travi,
dok po zemlji mile mravi.
Moramo dobri prema prirodi biti,
dobrotu i ljubav ne treba kriti.
SUNCOKRET
Sunce u suncokretu sija,
ta svetlost ljudima prija.
Sunce sa visine greje,
u polju suncokret se smeje.
Ko balerina, na polju se klati,
a sjajno sunce ponosno se zlati.
Ka zapadu sunce lagano kreće,
povetarac suncokrete u polju pokreće.
Dok se suncokret pod zracima njiše,
dete sliku zamišlja i pesmu piše.
ZIMSKA NOĆ
Sve ćuti, u belo ruho zavijeno,
moje selo tminom obavijeno.
Samo mesečev zračak plavi,
obasjava pahulje snega na travi.
Nema se ponoć za grane hvata,
Bela gospa stigla nam do vrata.
Ljudi teške kapke zaklope,
krovove ledenice poklope.
Ni škripa se sanki sad ne čuje,
ni hladni vetrovi više ne huje,
ni veličanstene planine ne bruje.
ništa se živo u zimskoj noći ne čuje.
Like this:
Like Loading...
Related
