Мој тата ми све добро чини,
Некада погреши, па се извини.
Тата је најбољи на свету мој,
Он је прави херој.
Тата каже и не лаже:
„Тако ми наочара мојих,
Тако ми живота свог,
Тако ми свега што имам,
Све ћу дати за живот сина мог.
Док је мали,
Бринућу се о њему најбоље,
Најбоље и још боље,
Са пуно пуно љубави и воље.
Бринућу се више за његов живот
Него за живот свој,
Ако треба, због свог сина
Ја ћу ићи у бој.
Иако се сада добро бринем,
Потрудићу се још више;
За свог сина ја ћу да гинем,
Само да ми син дише“.
Ментор литерарне секције
Александра Дракулић