Мој тата ми све добро чини,

Некада погреши, па се извини.

Тата је најбољи на свету мој,

Он је прави херој.

Тата каже и не лаже:

„Тако ми наочара мојих,

Тако ми живота свог,

Тако ми свега што имам,

Све ћу дати за живот сина мог.

Док је мали,

Бринућу се о њему најбоље,

Најбоље и још боље,

Са пуно пуно љубави и воље.

Бринућу се више за његов живот

Него за живот свој,

Ако треба, због свог сина

Ја ћу ићи у бој.

Иако се сада добро бринем,

Потрудићу се још више;

За свог сина ја ћу да гинем,

Само да ми син дише“.

Ментор литерарне секције

Александра Дракулић