Ne, nije reč o naučnoj fantastici – na Zemlji zaista postoji biće koje može da izdrži paklene uslove poput ključanja, zamrzavanja, ogromnog atmosferskog pritiska, skoro potpunu dehidrataciju i izloženost ogromnim količinama jonizujuće radijacije.
Iako se mnogi šale da bi bubašvabe bile jedina stvorenja koja bi preživela svetski nuklearni rat, opšte je poznato da to nema mnogo veze s istinom. Međutim, tardigrade bi najverovatnije u tome uspele!
One su, takođe, jedini oblik života koji može da preživi vakuum u svemiru duži period. Poređenja radi, ljudi mogu da opstanu u vakuumu svemira oko 90 sekundi pre nego što dođe do dugotrajnog oštećenja, ali ova bića daleko duže.
Ona mogu da budu uspavana između 10 i 100 godina, a da se potom vrate u život pomoću kapi vode. Kada je u pitanju izdržljivost, ništa na Zemlji ne može da se poredi s veoma stvarnim “vodenim medvedom” – sićušnim stvorenjem veličine zrna peska koje se često opisuje kao najsnažnije stvorenje na našoj planeti.
Postoji preko 1.000 poznatih vrsta vodenih medveda – nazvanih tako, jer njihovo kretanje podseća na medveđe.
Oni su takođe poznati kao “tardigrade” (od latinske reči tardigradus, što znači “spori šetač”) i bujaju u najekstremnijim okruženjima na svakom ćošku naše planete – od ekvatora do polarnih regiona – u šumama, močvarama, pustinjama, tundrama, planinama, glečerima, vrelim izvorima – na najvišim tačkama planete duž Himalaja, do najdubljih delova mora – tadrigrade su svuda.
Takođe, možete ih naći i u svom dvorištu, obično tamo gde ima lišajeva i paprati.
Iako naučna zajednica još od 1773. godine zna za njihovo postojanje, još uvek je nepoznato kako uspevaju da postignu kriptobiozu, tj. odakle im sposobnost potpunog zaustavljanja metaboličkih procesa, kada gube oko 97-99 odsto svoje ukupne vlažnosti. Kada ponovo dođu u dodir s vodom, oni se reanimiraju, a trenutni rekord iznosi 120 godina.
Čini se da je jedan od ključnih sastojaka čvrstoće ovih stvorenja prisustvo ćelijskog šećera pod imenom trehaloza, koji održava membrane koje formiraju njihova tela. Naučnici posmatraju trehalozu kao održivi način za očuvanje ljudskih jajnih ćelija tokom smrzavanja radi kasnije oplodnje.
Kada se tadrigrade isuše, postaju sićušne čaure koje se lako transportuju i šire Zemljom putem vetra, okeana ili kroz creva životinja. Osim što mogu da prežive dehidraciju, ova mala stvorenja takođe mogu da izdrže neko vreme bez kiseonika, kao i temperature od tačke ključanja vode do apsolutne nule.
