Home Zanimljivosti TAJNE USKRŠNJEG OSTRVA

TAJNE USKRŠNJEG OSTRVA

26
0

Uskršnje ostrvo, Rapa Nui, za svoje prvobitne stanovnike је bilo jedino naseljeno parče zemlje na svetu. Predstavlja jedno od najizolovanijih naseljenih mesta na svetu.

Relativno je male veličine, oko 165 km², udaljeno je 3.200 kilometara od najbližeg kontinentalnog kopna (Južna Amerika) i 2.074 kilometara od najbližeg naseljenog mesta (ostrva Pitkern).

Idilična slika ostrva koju gledamo danas sušta je suprotnost onoga što se dešavalo u proteklih 1.500 godina. Iako zbog same veličine ostrva priča o Uskršnjem ostrvu površinski deluje nevažno, ona može biti sumorno upozorenje ostatku sveta.

Holandski admiral Jakob Rogeven bio je prvi čovek koji je posetio ostrvo i to na Uskrs 1722. godine, pa odatle i potiče naziv Uskršnje ostrvo. Tamo je zatekao primitivno društvo sa negde oko 2.000 domorodaca, zahvaćeno totalnim haosom, ratom ali i kanibalizmom usled nedostatka hrane. Tokom sledeće posete Evropljana 1770. godine, Španci su izvršili aneksiju ostrva, ali je ono bilo toliko udaljeno, retko naseljeno i oskudno resursima da formalna kolonijalna okupacija nikada nije ostvarena.

Bilo je još nekoliko kratkih poseta ostrvu krajem osamnaestog veka, uključujući i onu kapetana Kuka 1774. godine. Početkom devetnaestog veka jedan američki brod odveo je 22 stanovnika na ostrvo Masafuera nedaleko od obale Čilea kako bi radili kao robovi. Od tada, populacija je nastavila da opada, kao i uslovi života na ostrvu.

Godine 1877. Peruanci su porobili skoro celu populaciju ostrva, ostavivši samo oko 110 starih i dece. Nakon svega ostrvo preuzimaju Čileanci i pretvaraju ga u ogromni ranč za 40.000 ovaca, a preostalo stanovništvo ostaje ograničeno na jedno malo selo. Ono što je i pored prljavštine i varvarizma zapanjilo i zaintrigiralo prve evropske posetioce jesu dokazi o nekada naprednom i uspešnom društvu. Rasutih preko celog ostrva bilo je preko 870 masivnih kamenih statua (Moaia), prosečne visine preko 6 metara.

Moai statue su napravljene od monolitnog kamenja, vulkanske sedre, i isklesane na obodu vulkana Rano Raraku, gde ih ima najviše, blizu 400 u nizu. Stotine njih je transportovano odatle i postavljeno na kamene platforme duž oboda ostrva. Nešto manje od 100 statua ostalo je nedovršeno (što ukazuje na to da je kamenolom iznenada morao da bude napušten), oko 300 njih je položeno na tlu, a ostale su poređane po putevima duž ostrva. Statue su izgledom veoma slične, ali su različitih dimenzija – većina ih je visine do 3,5 metara, a najviša od njih visoka je 21 metar. Mase najvećih statau premašuju i sto tona.

Gotovo sve imaju veoma velike glave, koje čine tri petine njihovih tela i kojima je posvećivana najveća pažnja pri izradi. Naime, ti kipovi predstavljaju prave stilizovane ljudske glave – čela su im ispupčena, u udubljenjima za oči usađeni su ispolirani komadi korala, nos je dugačak, a obrazi glatki. Statue su još stajale kad su prvi Evropljani pristigli na ostrvo, ali je većina srušena tokom kasnijih konflikta između klanova.

Za moai statue vezane su mnoge misterije i nepoznanice. Datiraju iz vremena između 1000. i 1600. godine, ali najprihvaćenije mišljenje je da su ih pre otprilike 500 godina isklesali stanovnici  polinezijskih ostrva. Verovatno su napravljeni kao kameni simboli koji predstavljaju pretke ili važne žive ličnosti. S obzirom na karakteristike moaija, gotovo je nezamislivo da je ljudska snaga bila dovoljna za izradu, transport po ostrvu i postavljanje tih statua, jer je za izradu svake od njih bilo potrebno nekoliko godina, a njihov prenos do određenog mesta bi bio veoma težak posao, imajući u vidu njihove dimenzije i masu.

Neke od njih su čak imale i veliki šešir, nazvan pukao, od crvenog kamena, takođe vulkanskog porekla, koji je bio težak oko 10 tona. Iz tog razloga, pojedini arheolozi veruju da je za izradu i transport moai statua primenjena impresivna tehnologija vanzemaljskog porekla, iako je poslednjih godina dokazano da su stanovnici ostrva mogli da prenose velike težine uz pomoć razrađenog sistema klade i konopca.

Uprkos mnogim istraživanjima, moai statue ostaju obavijene velom tajne. Ni danas se sa sigurnošću ne zna kako su napravljene i prenesene te ogromne skulpture.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here