Jednom su svi crnci umeli da lete ko ptice, ali bili su mnogo nevaljali pa su im oduzeli krila. Samo su ovde-onde, na ostrvima i u zabitnim podvodnim nizinama, ostali neki koje su preskočili, pa su i dalje umeli da lete iako su izgledali ko i ostali ljudi.
Na jednom ostrvu bio bezdušan gospodar koji je svoje robove gonio da rade dok ne izdahnu od umora. Kako mu robovi pomru, gospodar kupi druge na njihovo mesto. I te druge ubije goneći ih da dirinče na vrelom letnjem suncu i preko podneva, iako je to bilo protiv zakona.
Jednog dana kad su mu svi crnci opet baldisali i izdahnuli, kupi od nekog trgovca robljem nove robove, koje su tek doterali tamo pravo iz Afrike, i odmah ih otera da rade na pamučnim poljima.
Nemilosrdno ih je gonio. Radili su od svitanja do mraka iz dana u dan. Gonio je i ljude i žene i decu ceo bogovetni dan, ne štedeći baš nikoga. Ni za neizdržljive žege u podne nije im dao da se odmore, iako je drveća bilo i mnogo i blizu da se sklone u hladovinu. I za tih najgorih časova, kad na čestitim plantažama puste crnce da se odmore, njegov nadzornik robova tero ih je da argatuju bez predaha, pa su se povodili od žege i žeđi.
Medu njima bila neka mlada žena. Dete je nosila sa sobom, ko i ostale žene, objahano na svojim kukovima, ili nakrkače.
Detence zaplače. Ona mu nešto reče, umirujući ga. Nadzornik nije razumeo šta je rekla. Mlada majka bila je mnogo umorna i sva pijana od žege, pa se spotakne, posrne i padne.
Nadzornik je dušmanski oplete bičem, sve dok ne ustade i ne zatetura se napred.
Ona nešto reče nekom starcu nedaleko od nje, najstarijem muškarcu među njima, visokom i snažnom, sa račvastom bradom. Starac odgovori, ali nadzornik nije razumeo šta govore. Nije im znao jezik.
Žena kopa, ali malo posle opet padne. Nadzornik je opet bičuje dok ne ustade. Ona opet reče nešto starcu. Ali starac odgovori:
– Još ne, ćerko, još ne.
Ona opet radi, mada se jedva drži na nogama.
Ubrzo se opet spotače i pada. Ali kad nadzornik potrča, vitlajući bičem da je natera da radi, ona se okrene starcu i upita:
– Jel’ sad vreme, oče?
– Jeste, ćerko, vreme je. Idi i mir s tobom! – odgovori starac, pa pruži ruke k njoj…
Ona skoči pravo uvis i odlete ko ptica, preko polja i šume.
Nadzornik i vođa nadzornika trče za njom sve do ruba polja. Ali ona odlete, visoko nad njima preko ograde i preko šume. Odletela je dojeći detence.
Nadzornik potera ostale da rade i mesto nje, a sunce upeklo kao nikad. Žega tako pritisnula da neki rob ubrzo pade. Sam vođa nadzornika bičevao ga dok nije ustao. Kako rob ustade, starac mu nešto doviknu nekim čudnim jezikom. Deda mi je rekao i te reči, ali to je bilo tako davno da sam ih zaboravio.
Čim to starac reče, rob se okrenu i nasmeja u brk vodi nadzornika, pa skoči uvis i ko galeb odlete preko polja u šume.
Ne prođe dugo, a drugi rob pade. Nadzornik ga oplete bičem, a on se okrenu starcu. Starac mu viknu i pruži ruke ko i onim dvoma, pa i on, ko oni, skoči i odlete ko ptica preko polja i šume.
Vođa nadzornika dreknu nadzorniku, a gospodar dreknu obojici:
– Prebijte matorog vraga! On je kriv!
Vođa nadzornika i nadzornik zamahnu bičevima i pojure na starca. I gospodar otkine vrljiku iz ograde, pa i sam pojuri da ubiju starca što je onim crncima dao moć da odlete.
Ali starac im se nasmeja u lice i nešto glasno reče svim crncima na polju, i novim i starim.
Kako im to reče, svi se setiše onog što su zaboravili i povratiše moć koju su nekad imali. Svi crnci, stari i novi, uspraviše se. Starac diže ruke, pa svi uzviknu, skoče uvis i učas odlete, ko jato vrana, preko polja, preko ograde i preko šume, a iza svih leti starac.
Muškarci su pljeskali rukama, a žene pevale. Majke su dojile nejač, a nejač se smejala i sisala i nije se bojala što leti.
Gospodar, vođa nadzornika i nadzornik gledali za njima kako lete preko šume, preko reke, kilometar za kilometrom, dok najposle ne preleteše i poslednji rub sveta i iščeznuše na nebu, ko šaka lišca. Više ih nikad nisu videli.
Gde su otišli, ne znam. To mi niko nikad nije reko. Ne znam ni šta je ono starac rekao… Zaboravio sam. Ali kad je prelazio preko poslednje ograde, napravio je neki znak gospodaru u lice i viknuo: „Kuli-ba! Kuli-ba!“
Ne znam šta to znači.
Ali samo da nađem starog crnju testeraša. On bi ti to bolje ispričao, jer je bio tamo i video kad su ti crnci sa svojim ženama i decom odleteli. On je već mnogo, mnogo mator, prevalio je devedesetu, i pamti mnogo čudnih događaja.
