Irvase pamtimo još iz detinjstva kao najvernije deda mrazove prijatelje i životinje koje mogu da lete i imaju crveni nos. Ipak, evo nekoliko bitnih i stvarnih činjenica o ovim divnim životinjama
Irvas poznatiji u Americi kao karibu, dolaze iz arktičkih i subarktičkih regija sveta. Nalaze se često u divljinama Rusije, Severnoj Americi, na Islandu, Grenlandu, u Norveškoj i Finskoj.
Velika divlja stada mogu da broje između 50.000 i 500.000 životinja, dok su manja viđena na Aljasci i broje oko 300 irvasa u jednom stadu. Divlji irvasi migriraju između leta i zime, a naučnici su zabeležili da mogu da putuju i više od 5.000 kilometara tokom godine.
Irvasi su polu-pripitomljeni pre oko 3.000 godina, pa su se često koristili za prevoz hrane, odeće, kao i za vuču. Pripitomljeni irvasi izgledaju i ponašaju se drugačije od svojih divljih srodnika. Pripitomljeni irvasi nisu toliko samostalni, niti su spremni za duge migracije.
S obzirom na mesto porekla, ove životinje su dobro opremljene za život u polarnim uslovima. Zbog njihovih širokih nogu imaju mogućnost da kopaju u snegu u potrazi za hranom. Krzno irvasa ima dva zaštitna sloja, gust omotač i spoljašnju dugu dlaku koja je šuplja i ispunjena vazduhom.
Irvasi su veoma dobri plivači i mogu da migriraju i preko velikih reka i jezera. Oni mogu da prežive zimu jedući samo lišajeve, što retko koja životinja može. Leti se hrane lišćem vrbe i breze, kao i travom. Oni su jedina vrsta jelena kod kojih i mužjacima i ženkama rastu rogovi.
Kod irvasa koji žive u Skandinaviji rogovi kod starijih mužjaka otpadaju u novembru ili decembru, kod mlađih mužjaka u rano proleće, dok se ženki zadržavaju tokom zime i otpadaju tek u proleće ili leto.
U divljini, irvasi imaju veoma kratku sezonu za parenje. Oni se razmnožavaju u zavisnosti od godišnjeg doba, a sezona parenja počinje u septembru i traje od tri do četiri nedelje, dok trudnoća kod ženki traje oko sedam meseci.
Mladunci nakon što izađu iz utrobe ženke mogu da trče i po nekoliko kilometara. Inače ih uče po rođenju da sve vreme budu u pokretu kako bi mogli da izbegnu velike predatore. Oči irvasa se menjaju sa promenom godišnjih doba. U leto su zlatne, a zimi su plave boje.
(Ljubimci Telegraf/vetstreet.com)
