Svako je nečije dete

Tu ne treba posebnog znanja,

Bilo da je ljudsko biće, mače ili meče

Reč –roditelj – posebno odzvanja.

Svako je nečija beba,

Nečije zlato, nadahnuće,

neizmerne ljubavi uvek treba,

kao toplina ognjišta roditeljske kuće.

Svako stvorenje za nežnošću vapi

Nehotice postaje radost i briga,

Taj osećaj celo detinjstvo prati

Kao da je to doba samo igra…

Svako na svetu je nečije dete

Neka su nepoželjna, prepuštena vrtlogu života,

Čekaju krila iz nedaća da polete

Ma koliko da taj put skupo košta…

Svako je nečije dete

Tu ne treba posebnog znanja,

Život čudna iskušenja nameće

Ona su nada našeg postojanja…