У кутији где армија
боја разних спава,
једне ноћи настала је
борба сасвим права.
Црвена је боја хтела
баш до плаве стати,
љубичаста врло смела
не хтеде јој дати.
На разлоге ове свађе
свако друкче гледа,
у суштину кад се зађе
ствар је распореда.
Црвена је јарким тоном
говорила јасно,
њено место покрај плаве
припада јој часно.
Љубичаста нежна, лила
а не нека ултра,
одговор црвеној дала
– Сачекај до јутра!
Плава неће да се меша
јер разлога нема,
иако је, све се чини,
она главна тема.
Црвена се зажарила
и не оста дужна-
– Плава и ја довољне смо
ти нам ниси нужна.
Љубичастој драго чути
и тим рече пре –
– Драга моја признај сама
вредим за вас две.
Вечерњи су сати текли
у кутији мира нема
Све се боје прикључиле
решавању проблема.
Наједном је црна боја
пустила свој глас.
Мисли да у целој збрци
пронашла је спас.
Распоред ће променити
радо боје све,
Да крај плаве с обе стране
стану оне две.
Задовољни сада сви
спаваће до јутра,
Мада ће их Маша опет
измешати сутра.
