SUPERMOĆI KOJE ŽENA DOBIJE KAD POSTANE MAJKA

Kao da sam je juče rodila, a već smo bili na razgovoru za upisu u vrtić! Kako i gde ide to vreme? Pretočeno je u predivne uspomene, osećaje, dane, mirise, osmehe.. Ali leti…

Na razgovoru je (kao i uvek kada je to potrebno) zabljesnula i zaista sam bila

preponosna gledajući je kako se hrabro smeška i brblja… Kako je samo vesela i zvrkasta! Kako je otvorena i neustrašiva! Prava lavica!

Kako stvari stoje – upali smo i startujemo s jaslicama. Istovremeno osećam ponos, sreću, zadovoljstvo… i možda mrvicu nemira, ali uverena sam da će sve super proći i da će moja Vrtirepka zezati i nekoga drugog osim mene. Kad smo kod toga, zajedno smo proslavile i moj prvi Majčin dan, koji mi je ulepšala čvrstim stiskom rukica oko moga vrata. Nema lepšeg osećaja na svetu!

I ovaj Majčin dan sam osetila i posebnu zahvalnost prema svojoj majci i svim Majkama jer zaista je biti Majka najteži posao na svetu…

Zna me hvatati strah kada shvatim da sam ovoj Vrtirepki zaista sve na svetu (uz tatu) i da sam tu sada radi nje. Tek smo 9 meseci zajedno (i 8 koje smo provele u istom telu) i toliki je još put pred nama da je postavimo na noge i da bude sigurna i srećna i da postane čovek. A jedini recept kojeg priznajem i kojeg se pridržavam je – ljubav, ljubav i još malo ljubavi (izmiksano sa strpljenjem)! I tako… sad znam da su Majke posebna bića i verujem da su već u trudnoći, a pogotovo nakon porođaja “posipane” posebnim prahom koji im daje supermoći. Jer, verujte, posmatrajući svoju majku, prijateljice koje su mame i sada samu sebe – zaista nema drugog opravdanja kako uspevaju to što uspevaju.

Samo neke od tih supermoći, stečenih od trenutka kada postaneš Mama su:

Izuzetna hrabrost;

Postaneš medicinska sestra i doktor i pedijatar iako sama padaš u nesvest prilikom vađenja krvi;

Poseduješ poljupce koji imaju magičnu moć da umanje bilo kakvu bol;

Tvoje ruke dobijaju izuzetnu sposobnost umirenja i smirenja uplakanog deteta;

Nisi umorna. Jesi, ali nisi. Skačeš na prvi glas svoje bebe iako je iza tebe noć u kojoj nisi spavala dva sata u komadu;

Iako nisi spavala dva sata u komadu, ujutro ćeš s osmehom uzeti svoju bebu i izljubiti je od glave do pete;

Prva se budiš (ako spavaš) i zadnja ideš leći;

Iako si umorna pospremićeš stan, skuvati ručak, prošetati s detetom, popričati sa svakim komšijom, igrati se, glupirati i sakriti podočnjake korektorom;

Možeš se igrati jedne iste igre satima, samo zato jer raduje tvoju bebu i tera je na smeh;

Nisi bolesna i ne ideš na bolovanje… jer mame ne boluju;

100 puta dnevno se sagneš po bačenu stvar i vraćaš je uz osmeh detetu… da bi je opet bacilo;

Ne osećaš više ruke i u najneudobnijem si položaju, ali sposobna si izdržati samo jer beba spava i neka se naspava;

Proživljavaš bebinu bol za svaki grč koji doživi, za svaki zub koji izbija;

Našminkaš se u roku 6 minuta i to držeći bebu u jednoj ruci i praveći face u ogledalo da je zabaviš;

Možeš promeniti program/smanjiti zvuk na TV-u nožnim prstom (da… nožnim.. jer je u rukama beba i spava);

Možeš celi dan ne jesti i biti ok;

Možeš jesti stojećki/u hodu/ jednom rukom/ nunajući ili pevajući bebi;

Pišeš kolumnu u 1 ujutro jer je to jedino vreme tišine u kući;

Vežbaš naveče ili rano ujutro jer je to jedino vreme u danu koje imaš za sebe. Ali ne žališ zbog toga;

Pričaš bebski jezik i razumeš svaki „mm“/ „bljblj“ svoga deteta;

Strepiš nad svakim pomakom bebe da ne udari glavom.. iako će kad-tad udariti.. ali, hello – ti imaš poljupce koje ječe!

Ne treba ti toplomer da vidiš da je tvoja beba bubana;

Odjednom znaš 100 dečjih pjesmica i pričaš najbolje priče;

Možeš učiti, diplomirati, raditi, napredovati uz malu bebu;

Obistinilo se ono “Videćeš kad postaneš mama”;

I dalje trebaš/želiš/slušaš svoju mamu.

Ima gomila toga što nas čini Majkama, ali definitivno je to ta neopisiva i posebna ljubav i snaga koju svaka žena dobije.

I naši Tate su posebni, oni su od pamtveka zaduženi za teranje babaroga i ostale ekipa ispod kreveta i iz ormara. Oni su dečji Super heroji, ali ova kolumna je posvećena Mamama (o Tatama ćemo neki drugi put).

I zato, drage mame, ja ću vam reći svaka čast!!! Radite odličan posao! I kada mislite da više ne možete, kada se osećate usamljene i prestrašene – svaka vam čast! I kada spustite naveče svoje blago u krevet, uzmite pet minuta za sebe i čestitajte sebi na još jednom odlično izguranom danu i znajte – već sutra, čim vas ujutro zagrle te malene ruke oko vrata, sve će biti lakše i sve će imati tako savršeni smisao!

PIŠE: Maja Belobrajdić, Klokanica