Округло, жуто, на небу живи,
То златно Сунце, свак´ му се диви,
У лето сија, зими, све тање,
С јесени, Сунце, мало храмље,
Помало бледо и уморно,
Може ли сунце, икуд даље!?
О, Сунце, Сунце, јасно ми реци,
Одакле потичу твоји преци!?
Оде, на кратко, за брег први,
Тамо, где све шљашти и врви,
Где трава расте и цвеће цвета,
Скрене на другу страну света,
А ми се данима питамо,
Да није Сунце иза дрвета!?
О, Сунце, Сунце, где си се дело,
Кад око мене, све је бело!?
Скокне до Перта и Мелбурна,
То му је мисија културна,
Посети кенгуре у Канбери,
Накратко проћаска са Мери
И крене, мало да одмори,
Па заспе слатко,с вечери!
О, Сунце, Сунце, размисли мало,
Да неби којим случајем пало!
