Home Zanimljivosti STVARI KOJE MOŽDA NISTE ZNALI O ČOKOLADI

STVARI KOJE MOŽDA NISTE ZNALI O ČOKOLADI

23
0

U celom svetu se 7. jula obeležava Dan čokolade kojim se slavi dolazak čokolade u Evropu još u 16. veku. Ovaj dan je vrlo značajan jer milijardu ljudi svakodnevno jede čokoladu. Ovaj dan se obeležava od 2009. godine.

Na prvom mestu u svetu po potrošnji čokolade su Švajcarci. Prosečna osoba u Švajcarskoj pojede 8,8 kilograma čokolade svake godine! Na drugom mestu je Nemačka, praćena Rusijom, Ujedinjenim Kraljevstvom i SAD-om.
Čokolada je zdravija nego što mislite…

Istraživači iz Amerike su konačno objavili studiju koja potvrđuje nešto što svi mi već duže vreme znamo: čokolada je dobra za vas! Studija dokazuje koliko zapravo tamna čokolada može da bude zdrava. Tamna čokolada sadrži flavonoide koji štite cirkulatorni sistem i mogu da smanje krvni pritisak.

KOJE VRSTE ČOKOLADE POSTOJE I PO ČEMU SE RAZLIKUJU?

TAMNA ČOKOLADA
Tamna čokolada ima naročito visok procenat kakaoa, tamnija je, pikantnija i ima nešto gorči ukus. Neke tamne čokolade uopšte ne sadrže mleko, zahvaljujući čemu su pogodne i za vegane. Tamna čokolada je takođe poznata i kao obična čokolada.

MLEČNA ČOKOLADA
Kao što samo ime kaže, mlečna čokolada sadrži veći procenat mleka ili mlečnih proizvoda. Njena boja je svetlija i pravi se od kakao putera, kakao mase, šećera i naravno mleka.

BELA ČOKOLADA
Kada je reč o proizvodnji bele čokolade, iz kakao mase se uklanja kakao prah, zahvaljujući čemu se dobija karakteristična svetla boja. Bela čokolada se pravi od kakao putera, šećera i mleka i ona je najslađa od tri vrste čokolada.

KO JE IZMISLIO ČOKOLADU

Nejasno je kada se kakao tačno pojavio. Prema podacima Nacionalnog muzeja američkih Indijanaca, drevne posude starih Olmeka iz oko 1500. godine pre nove ere otkrivene su sa tragovima teobromina, stimulativnog jedinjenja koje se nalazi u čokoladi i čaju. Prema jednoj teoriji, Olmeci bi zgnječili zrna kakaoa, pomešali ih sa vodom i dodavali različite začine, konzumirajući ga kao piće.
Vremenom su Maje (600. godine nove ere) i Asteci (400. godine nove ere) razvili uspešne metode i za uzgoj kakaoa. Pretpostavlja se da reč „čokolada“ možda čak i potiče odavde, a etimolozi su je povezivali sa astečkom reči „xocoatl“, gorkim pićem koje su ove drevne civilizacije pravile od zrna kakaoa.

DOLAZAK ČOKOLADE U EVROPU

Postoje različite teorije o tome kada je čokolada stigla u Evropu, iako se oko jednog slažu, a to je da je prvo stigla u Španiju.
Jedna priča kaže da je Kristofer Kolumbo otkrio zrna kakaoa nakon što je presreo trgovački brod na putovanju u Ameriku i doneo ih sa sobom u Španiju 1502.
Druga priča kaže da su Asteci sa dvora Montezume upoznali španskog konkvistadora Ernana Kortesa sa čokoladom. Nakon što se vratio u Španiju sa zrnima kakaoa, navodno je svoje znanje o čokoladi dugo čuvao kao tajnu.
Treća priča tvrdi da su fratri koji su predstavili gvatemalske Maje, Filipu II od Španije 1544. godine takođe doneli zrna kakaoa kao poklon.

Bilo kako bilo, čokolada je postala veoma popularna među Špancima koji su način proizvodnje držali u tajnosti od drugih Evropljana skoro 100 godina, a prilagodili ga svom ukusu dodajući šećer od trske, vanilu, cimet i biber kako bi umanjili gorčinu kakaoa.
Kako tajna nije mogla biti večna, čokolada se brzo proširila ostatkom zapadne Evrope.
Čokolada – tada još isključivo u obliku pića – pojavila se u Francuskoj, a zatim u Engleskoj, na kraljevskim dvorovima i posebnim „čokoladnim kućama“ koje su služile isključivo društvenoj eliti.

KO JE U POČETKU KONZUMIRAO ČOKOLADU?

U Španiju je 1585. godine stigao prvi tovar kakao zrna, što je obeležilo početak trgovine zrnom kakaoa sa Centralnom Amerikom. Potom je sledilo otvaranje prvih prodavnica čokolade i rastuća potražnja za proizvodom novog sveta. Sa velikom potražnjom, pokreću se i velike plantaže kakaoa na kojima je radilo hiljade robova. Evropljani se nisu zadovoljili ukusom tradicionalnog astečkog napitka, već su eksperimentisali dodajući različite začine i praveći različite varijante “tople čokolade”. Ubrzo su se u Londonu, Parizu, Amsterdamu i drugim evropskim gradovima pojavile moderne čokoladne kuće, rezervisane isključivo za povlašćene slojeve stanovništva.

Sve do industrijske revolucije, preko 2500 godina čokolada je bila piće za elitu, kako pri spravljanju tako i pri služenju. I za jedno i drugo bila je neophodna skupa i retka oprema i pribor. Međutim, ekskluzivnost čokolade je smanjena početkom industrijske revolucije, tačnije 1828. godine kada je van Houten izumeo hidrauličnu presu za kakao koja je istiskivala kakao puter i ostavljala za sobom kakao prah. Ovaj proces je postao poznat kao “holandski proces” a dobijeni kakao prah “holandski kakao”. Proizvodnja kakao praha od tada postaje znatno brža i pristupačnija.

Godine 1847. Džozef Stors Fraj je napravio još jedno suštinsko otkriće koje je unapredilo masovnu proizvodnju čokolade. Pomešao je kakao prah i šećer sa otopljenim kakao puterom što je omogućilo formiranje čvrste mase koja se mogla izliti u kalup.

Inovacije se dalje nastavljaju 1876. godine kada je švajcarac Daniel Peter dodao mleko u prahu svojoj recepturi, pri čemu je nastala prva mlečna čokolada. U istom periodu i Rodolphe Lindt razvija čokoladni fondan – takozvanu čokoladu koja se topi u ustima! Kako je čokolada postajala pristupačnija i široko dostupna, mnoštvo čokoladnih proizvoda pojavilo se na tržištu: praline, punjene čokolade, sa likerom, fondanom, suvim voćem, čokolada u prahu, glazure, namazi, tvrde bombone, bezalkoholna pića i mnogi drugi.

OPSEDNUTOST SVETA ČOKOLADOM

Tokom svoje viševekovne evolucije, kakao je imao burnu istoriju i doživeo mnogo promena, sem jedne – mnogo poklonika širom planete. Od 20. veka, svet postaje opsednut čokoladom.

Danas se preko 4,5 miliona tona kakao zrna godišnje konzumira širom sveta, od pića do slatkiša. Zanimljiv podatak iz 2008. godine pokazuje 8.000 novih čokoladnih proizvoda te godine, što znači da je negde u svetu lansirana nova čokoladna poslastica skoro svakog sata, svakog dana te godine. Kako bi budućnost čokolade bila sigurna i kako bi generacijama koje dolaze bila dostupna u istoj meri, neophodna je primena održivih poljoprivrednih praksi sa fokusom na etički uzgojene sastojke, što postaje izuzetno važno za potrošače. Postoji realna pretnja da čokolada u budućnosti postane ponovo retka poslastica, pošto se industrija kakaoa suočava sa velikim izazovima kao što su klimatske promene, bolesti, krčenje šuma i neadekvatni prihodi koje većina farmera trenutno ostvaruje. Ova situacija mora da se promeni, potrebno je povećati produktivnost poljoprivrednika, poboljšati uslove života, zaštititi decu i sačuvati šume.

ZANIMLJIVOSTI

Čokolada je bila neka vrsta valute u eri Maja.

Čokoladno drveće je prvi put uzgajano u Meksiku, u Centralnoj Americi pre više od 5.300 godina.

Latinski naziv za drvo sa kojeg potiče čokolada, Theobroma cacao, znači hrana bogova.

Miris čokolade povećava teta moždane talase, izazivajući opuštanje.

Prvu  čvrstu tablu čokoladice napravili su J. S. Fri & Sons iz Engleske 1847.godine

Prvu čokoladicu napravila je kompanija Cadburi 1842. godine.

Čokoladno mleko je izmišljeno na Jamajci. Za irskog botaničara Sir Hans Sloane se kaže da je prvi pomešao čokoladu sa mlekom na Jamajci početkom 1700-ih.

Godine 1947. stotine kanadske dece su štrajkovale i bojkotovale čokoladu nakon što je cena čokoladice skočila sa 5 na 8 centi.

Najveća čokoladna pločica na svetu je Reese’s Take 5 od Hersheija. Ova čokolada teži više od 2.695 kilograma i meri 2.74 metara. u dužinu i 1.68 metara u širinu.

Najveća čokoladica po površini ima 383,24 kvadratna metra i napravljena je da proslavi 20. godišnjicu čokoladnog ateljea Frits van Nopen u Roterdamu u Holandiji.

Većina bele čokolade zapravo nije čokolada, jer u većini bele čokolade nema čvrstih materija kakaoa. Mlečna čokolada sadrži najmanje 20% kakao čvrstih materija, a tamna 50-90% čvrste supstance kakaoa.

Za pravljenje pola kilograma čokolade potrebno je 400 zrna kakaoa. Svako drvo kakao proizvodi oko 2.500 zrna.

Smatra se da je tamna čokolada zdravija od mlečne. Neka istraživanja su otkrila da tamna čokolada može pomoći u borbi protiv karijesa.

Čokolada raste na stablima kakaoa koji mogu da žive i do 200 godina, iako proizvode kvalitetna zrna kakaoa samo 25 godina.

Drvetu kakaoa je potrebno 5 godina da proizvede prve mahune kakaoa.

Obala Slonovače i Gana, odgovorne su za snabdevanje 60% svetske proizvodnje kakaoa.

Briselski aerodrom je najveći prodavac čokolade na svetu, prodaje preko 800 tona čokolade godišnje.

Evropljani konzumiraju oko 40% čokolade od svih stanovnika na svetu

U Americi se svake sekunde pojede u proseku 45 kilograma čokolade.

Vaš pas može da se razboli i ugine ukoliko mu dajete čokoladu.

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here