Home Svaštara STRUČNJACI: BATINE ĆE SAMO NAUČITI DETE DA UDARA DRUGE

STRUČNJACI: BATINE ĆE SAMO NAUČITI DETE DA UDARA DRUGE

207
0

Naučnici su utvrdili da su roditelji X-generacije manje skloni da kažnjavaju svoju decu pljuskama, iako tek treba videti kako je na to uticala kriza usled pandemije korona virusa

 

Čini se da roditelji X-generacije ređe kažnjavaju svoju decu pljuskama u odnosu na ranije generacije, navodi se u zaključku istraživanja američke Akademije za pedijatriju, koje je objavljeno u medicinskom časopisu „JAMA Pediatrics.“

„Ovaj je članak zaista zanimljiv i podudara se s našim viđenjem da je došlo do promene u načinu razmišljanja između generacija“, kaže pedijatar dr. Robert Sege, vodeći autor politike o kažnjavanju dece, koju promoviše Akademija.

„Mlađi ljudi skloni su tome da ne tuku decu“, kaže Sege, koji nije bio uključen u novo istraživanje.

„Kako smo se probudili s pitanjima nasilja u porodici i intimnog nasilja partnera, sve je više odbacivanja bilo kakvog nasilja u kući, uključujući i pljuskanje“, kaže.

Inače, nova analiza koristi podatke iz studije ‘Monitoring the Future’, nacionalnog istraživanja o 25 uzastopnih grupa maturanata koji su završili srednju školu između 1993. i 2017. godine. Svaka grupa je ponovno ocenjena 17 godina kasnije, u dobu od oko 35 godina. Studija je isključila parove bez dece, ili sa starijom decom, te se usredsredila na roditelje s najmanje jednim biološkim ili usvojenim detetom, odnosno pastorkom uzrastai od 2 do 12 godina, koji žive s njima.

Oko 50 posto roditelja priznalo je da je udarilo dete 1993. godine, no do 2017. taj se broj smanjio na 35 posto. Iako je to odlična vest, taj je broj još uvek previsok prema standardima koje je u 2018. postavila Američka akademija za pedijatriju.

Naime, pedijatrijsko društvo sugeriše da odrasli koji se brinu o deci trebaju da koriste ‘zdrave oblike discipline’,  poput pozitivnog podsticanja prikladnog ponašanja, postavljanja ograničenja i postavljanja očekivanja, bez korišćenja udaranja, šamaranja, pretećeg vikanja i vređanja, te ponižavanja ili sramoćenja deteta.

„Roditelji nikad ne smeju da udare dete i upotrebljavaju verbalne uvrede koje bi ponižavale ili sramotile dete“, kaže Sege, koji upravlja Centrom za medicinu u zajednici na Univerzitetu Tufts u Bostonu.

Naučnici ističu tek da je pandemija korona virusa blokirala mnoge načine prijavljivanja nasilja, ostavljajući zagovornike dece ‘u mraku’ vezano uz informacije o tome što se događa u četiri zida. Preliminarna studija koja je sprovedena tokom prvih šest nedelja pandemije kao projekt Univerziteta u američkoj državi Oregon, brzom procenom uticaja pandemije na razvoj pokazala je trenutni porast stresa u domaćinstvima, posebno onima s manjim primanjima te tamo gde postoje samohrani roditelji. To se nastavljalo povećavati kako su nedelje prolazile.

Kako bi otkrili šta se događa u celoj zemlji, stručnjaci Američke akademije za pedijatriju u avgustu će započeti longitudinalnu studiju o tome kako se roditelji u celoj zemlji suočavaju s krizom, kako bi došli do zaključka šta treba učiniti da se ti efekti ublaže.  Ključno je osigurati da se roditelji ne vrate na fizičke kazne, kažu stručnjaci.

„Smisao disciplinovanja deteta je naučiti ga samoregulisanju kad mama i tata nisu u blizini, a pljuskanjem se to ne postiže“, kaže Sege. Štaviše, meta-analiza 75 studija o pljuskanju pokazala je da ono doprinosi agresiji, narušenom mentalnom zdravlju i problemima u prihvatanju društvenih pravila te vode do antisocijalnog ponašanja kod dece, koje se  prenosi  u odraslo doba.

Druge studije su otkrile da deca koja su fizički kažnjavana imaju problema u školi te kognitivni deficit, a i veća je verovatnoća da će biti nasilni prema ženama kasnije u životu.

„Ono što se vidi je pozitivna povezanost između pljuske i viših stepena problema u ponašanju. Da je pljuskanje efikasna mera odgoja, trebalo bi se pokazati suprotno“, kaže Rebeka Rajan, razvojni psiholog i vanredna profesorica sa univerziteta Ddžordžtaun.

Podaci iz celog sveta podržavaju takvo stajalište. Naime, mladi su manje nasilni tamo gde je fizičko kažnjavanje zabranjeno, pokazala je analiza podataka za 2018. godinu iz 88 zemalja, teritorija i protektoratskih država.

„Društva koja imaju zabranu kažnjavanja deluju kao sigurnija mesta za odrastanje dece“, kaže vodeći autor jedne od studija Frank Elgar, vanredni profesor na Institutu za zdravstvo i socijalnu politiku na univerzitetu u Montrealu.

Mnogi tvrde da je potrebna fizička kazna da bi dete naučilo da razlikuje ispravno od krivog, te da će – ako se ne bude koristila fizička kazna – deca izgubiti kompas. Da je to tačno, očekivali biste da će, kad jedna zemlja zabrani fizičko kažnjavanje, međunarodni ishod biti veće nasilje među mladima. No to se ne događa, kaže Sege.

„Kad roditelji i škole dopuštaju nasilje, to povećava spremnost dece da se bore, da postanu fizički nasilna“, kaže te dodaje kako se nada da će studije poput ove uveriti ljude da pljuska i slične kazne nisu potrebne za to da biste odgojili ‘dobro odgojenu decu’, piše CNN.

PIŠE MARIJANA MATKOVIĆ, 24SATA

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here