SIRMUMIFO, Sremska Mitrovica – Milioni mladih ljudi u celom svetu obeležavaju Međunarodni dan prevencije vršnjačkog nasilja „Dan ružičastih majica” izvorno „Pink Shirt Day“, a obeležava se poslednje srede u februaru od 2007. godine. Tim povodom je održana Tribina „Dan ružičastih majica” i u našem gradu u OŠ „J. J. Zmaj” u organizaciji Učeničkog parlamenta.
Sve je počelo 2007. godine kada je dečak u Kanadi bio izložen vršnjačkom nasilju u školi, zbog dolaska u ružičastoj majici. Ispostavilo se da je majica bila simbol podrške dečaka svojoj majci koja je bolovala od karcinoma dojke. Školske kolege odlučile su da dignu svoj glas protiv nasilnika i solidarišu se sa zlostavljanim dečakom tako što su se sutradan svi u školi pojavili u ružičastim majicama. Od tada, ružičasta majica postala je simbol borbe protiv međuvršnjačkog nasilja u školama.
Tim povodom su đaci Učeničkog parlamenta našeg Grada priredili zajedno sa njihovim nastavnicima tribinu na koju su prikazali jedan od modela rešenja vršnjačkog nasilja, odnosno ovog problema. Današnjem događaju prisustvovala je i Svetlana Milovanović zamenica gradonačelnika Sremske Mitrovice.
Kako je istakla zamenica gradonačelnika Milovanović, mi smo: „Na žalost godinama svedoci vršnjačkog nasilja ili tzv. bullying, u našim osnovnim i srednjim školama. Ono što mi kao odrasli i odgovorne osobe treba da uradimo jeste prevencija i zaista se puno računa vodi bar ovde u osnovnim i srednjim školama u Sremskoj Mitrovici ali to je još uvek nedovoljno jer još uvek imamo puno vršnjačkog nasilja. Apelujem na svu decu da nasilje treba prijaviti, jedino je to put i način da ga rešimo, znamo kako se to radi jer svaka škola ima tim za prevenciju nasilja. Svaki oblik nasilja mogu prijaviti svakom članu tog tima, pedagoškoj službi, direktoru Škole, a oni dalje znaju po protokolu koga sve treba da obaveste.”
Nasilje ili zlostavljanje je svaki oblik ponašanja čiji je cilj namerno povređivanje ili nanošenje bola drugoj osobi, bilo psihičkog ili fizičkog. Nasilje koje deca i tinejdžeri između sebe trpe, sprovode i čiji su svedoci u osnovnim i srednjim školama se svakodnevno dešava, zbog čega životna stvarnost mnogih maloletnika liči na istinsku noćnu morui. Da bi se pravilno razumeo pojam nasilja među vršnjacima, neophodno je znati šta je nasilje u praksi, kako ga prepoznati, ali i sprečiti.
Tatjana Ljubišić profesor OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” kaže da je ta škola prošle godine započela Projekat „Dan ružičastih majica” i dodaje: „Jedan od moćnih načina koji se može u školama sprovoditi je igranje forum-scena ili forum-teatra. Učenici parlamenta naše škole su prezenteri tog projekta, a učenici parlamenata drugih škola mitrovačke opštine su učesnici igranja te scene. Kroz tu priču sam ih sprovela, ja sam bila džoker neko ko već godinama radi taj deo posla u našoj Školi i promovišemo ga i u drugim školama. To je bio deo UNICEF-ovog projekta u koji smo ušli kao pilot-škola i nakon uspešnog igranja bili i edukatori školama u Srbiji i što je još važnije mi smo to implementirali u rad sa našim đacima. To je jedan praktičan vid delovanja protiv nasilja i što je još važnije pokazuje da mi ne okrećemo glavu pred tim, a cilj svega je ojačati žrtvu i pokazati joj kako da se bori protiv toga.”
Jedna od najvažnijih karakteristika nasilja jeste njegovo učestalo ponavljanje, pri čemu je prepoznatljivo stvaranje odnosa nadmoći jednog deteta ili grupe dece nad drugim, često izolovanim, ugnjetavanim detetom. Dugotrajno zlostavljanje kao negativan vid ponašanja se može vršiti putem fizičkog kontakta, rečima, ali i odsustvom istih, npr. izolacijom. Upravo trajanje i ponavljanje zlostavljanja definišu vršnjačko nasilje kao takvo, čime se ono bitno razlikuje od drugih vidova ponašanja među decom, poput zadirkivanja.
Ukoliko vas vršnjaci na bilo koji način zlostavljaju, sledeće vam može biti od pomoći:
– Najvažnije je da sebi priznate da imate problem. Kada to sebi priznate, onda će biti lakše to reći roditelju, prijatelju, nastavniku, školskom osoblju, policajcu ili nekome drugom kome verujete. Ako uspete izgovoriti da ste zlostavljani, uprkos strahu ili stidu, tada se nećete plašiti ni da rešite svoju situaciju, odnosno, da se suočite sa svim svojim strahovima ili sramom. Najvažnije je da o tome ozbiljno porazgovarate sa osobom od poverenja, koja vam može pomoći i pružiti vam podršku. S obzirom da želite da nasilje koje se nad vama vrši prestane, razgovor postaje direktni način njegove prevencije. Kada se o nečemu stalno govori, edukuje, ponavlja onda je to znak da su ljudi svesni određenog problema i da su voljni da ga reše. Dosledno prijavljivanje nasilja ili pokušaja nasilja, prekida začarani krug, to morate znati.
Sve dok o tome ne govorite i dozvoljavate da se nasilje nastavlja, od sebe pravite žrtvu.
– Kada vas neko na bilo koji način tretira s nepoštovanjem ili se odnosi nasilno, to nipošto ne znači da ste manje vredni, da ste slabić ili da zaslužujete to što vam se događa. Upravo suprotno, ohrabrite sebe tako što ćete verovati u svoju ličnu vrednost i delujte protiv nasilja koje se vrši nad vama tako što ćete o tome otvoreno pričati. Ako činjenicu da ste zlostavljani čuvate kao tajnu, u očima svojih zlostavljača to izgleda kao odobravanje, kao da im priznajete da su u pravu i da to tako treba. Pogrešno! Pobunite se, recite o tome nastavnicima i roditeljima koji dalje treba da obaveste policiju i Centar za socijalni rad. Poziv u pomoć je znak hrabrosti i time ste učinili veliki korak napred ka rešavanju svog problema, a sebe ste osnažili kao ličnost.
– Kažite imena i prezimena onih koji vas zlostavljaju, a ako ih ne znate, pokušajte saznati ili zamolite roditelja, nastavnika ili prijatelja da to učine za vas.
– Uvek se vraćajte nakon nastave kući i obrnuto sa prijateljem, roditeljem ili u grupi sa svojim školskim drugovima.
– Uloga roditelja je jedan od najvažnijih faktora u prevenciji vršnjačkog nasilja, koji svojim autoritetom, doslednošću reči i dela, iskrenošću i poverljivošću mogu odgovorno, zrelo i staloženo rešiti problem svoga deteta. Svojim učešćem, roditelj osigurava da se dete ne okrene pogrešnim stranama za pomoć, npr. lošem i nasilnom društvu, jer tako i žrtva nasilja rizikuje da postane nasilnik.
– Osim roditelja, važno je da i školsko osoblje (nastavnici, pedagog, psiholog, direktor) te policija učestvuju u prevenciji vršnjačkog nasilja, stoga budite uporni u prijavljivanju zlostavljanja, bilo da ste u pitanju vi ili neko od školskih drugova. Kada porodica, škola i policija zajedno sarađuju onda je lakše izaći iz „začaranog“ kruga nasilja, jer prisustvo starijih itekako utiče na smanjivanje zlostavljanja.
Ukoliko vas neko zlostavlja putem interneta, bitno je uraditi sledeće:
– Ne odajte lične podatke ili stvari koje smatrate privatnim na internetu; nikome ne govorite vlastite passworde/lozinke (osim roditeljima koji žele da vas zaštite), jer je to vaše pravo na privatnost i lozinkom se štitite;
– Sačuvajte uvredljiv sadržaj koji su vam poslali, kao dokaz (tweet, facebook komentar, poruke, email, i sl.), zapišite ga zasebno;
– Nemojte odgovarati na uvredljiv sadržaj, jer se time situacija samo može pogoršati;
– Sačuvajte identitet osobe koja vas zlostavlja, čak i ako se radi o nadimku, a ne pravom imenu i prezimenu osobe, jer je važno pokušati saznati ko je nasilnik;
– Obavestite odraslu osobu kojoj verujete (roditelj, nastavnik, starija sestra/brat, zaposlene u školi) i tražite njihovu podršku, bez obzira na uvredljiv sadržaj; istrajte uprkos stidu i strahu;
– Nakon što su roditelji obavešteni o nasilju, potrebno je sastati se sa školskim osobljem (npr. nastavnik) te roditeljima zlostavljača;
– Ukoliko se naljutite na nekoga, suzdržite se od komentara ili ljutitog odgovora toj osobi; reakcija u afektu (ljutnji, besu ili drugom vidu agresije) neće rešiti problem. Kada ste smireni, onda ćete jednostavnije sagledati i steći zreliji uvid u situaciju u koju ste uključeni. Čak i ako ste ljuti, ponašajte se prema drugima onako kako želite da se drugi ophode prema vama – s poštovanjem.
Zapratite nas na instagramu i tviteru:
https://www.instagram.com/sirmiuminfo/
https://twitter.com/sirmiuminfo
