Home Kerefeke poezija STO VUKOVA – Grigor Vitez

STO VUKOVA – Grigor Vitez

1330
0

U šumi je bio Jova.

Tamo gazao,

Šalabazao,

A kad se vratio,

Svima je kazao:

– Videh, ljudi, sto vukova!

Zubi strašni,

Oči sjaju,

Pa urlaju,

Zavijaju …

– Sto vukova? Oho-ho!

Nije valjda ravno 100?

– Ne baš ravno – reče Jova –

Al 60

Il 50

Bilo je vukova …

Zubi strašni,

Oči sjaju,

Pa urlaju,

Zavijaju …

– Nemoguće … jer 50

Druže moj,

Pedeset je velik broj.

– Možda nije baš 50,

Al 20,

Možda deset …

Prebrojat ih nisam mogo –

Bilo ih je mnogo, mnogo,

Zubi strašni,

Oči sjaju,

Pa urlaju,

Zavijaju …

– Ma ni deset nije bilo!

To se tebi pričinilo.

– Baš kroz šumu, lišće, granje

Promagliše –

Da li manje

Ili više –

Ko da zna?

Al jasno videh dva.

Zubi strašni,

Oči sjaju,

Pa urlaju,

Zavijaju …

– Ma ni dva ih nije bilo!

To se tebi samo snilo.

– Al ja sam im štropot čuo!

Nešto tamno projurilo,

Vučjeg je roda bilo …

– Sigurno je bio miš,

Crni miš, Ili-niš ‘! …

– Vidio sam:

Nešto šušnu,

Nešto šmugnu,

Šuma gusta, ne vidiš –

Može biti

Šušnu

Šmugnu

Poveliki miš …

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here