Beše prošla crna ponoć,
baš nekako oko jedan,
kad sam na svet ovaj došo
uplakan i neugledan.
Oko mene neki ljudi,
na svakome kapa bela,
svi ozbiljni, obučeni,
ja jedini — bez odela!
Gledali me svi odreda
ozgo, ozdo, nazad, spreda,
kao da je mala beba
zato da se gola gleda!
Uprli u mene oči
pa žmirkaju, pa me mere,
šta sam mogo tog trenutka
nego da se muški derem.
Plakao sam kao kiša:
što da tako na svet dođem
i prvi put pred strancima
stanem ko od majke rođen?!.
