Iako deca čitanje i pisanje usvajaju po polasku u školu, u predškolskom periodu se razvijaju neke veštine koje utiču na taj proces, piše logoped mr.sc. Nataša Šunić Vargec
Mnogi roditelji su često u dilemama pred školu i imaju večno pitanje: Šta moje dete treba da zna pred polazak u školu? Je li spremno za školu ili da odgodimo polazak u školu? Da ti olakšamo, iznosimo važne činjenice šta je potrebno da tvoje dete zna pre nego što krene u školu.
Dete treba da čisto izgovara sve glasove, jer u protivnom ako dete radi kakve supstitucije (zamene), omisije (ispuštanja) ili distorzije (iskrivljenja) u izgovaranju, tada dete može pogrešno da čita i piše reči – kako izgovara tako i napiše reč pogrešno. Kao primer možemo navesti: „Mama, današ šam biva š vuticem u palku i igali šmo še“ – ako tvoje dete tako izgovara reči, tada će tako pisati reči, što automatski znači – krivo napisanu reč.
Što se tiče daljnje pripreme za školu, dete treba da ima dobro razvijenu glasovnu i slogovnu analizu i sintezu, što znači da kada postavimo detetu da spoji glasove/slova „P“ „I“ „L“ „E“ u reč – treba spojiti i znati da je to reč „PILE“, ili pitati dete kako bi napisalo reč „KOKA“, gde dete tada treba da raščlani reč na glasove.
Poželjno bi bilo dobro znati spojiti i raščlaniti reč koja u sebi ima suglasničku grupu npr. „STO“, „VRATA“, „PRST“.
Ako dete nema razvijen fonematski sluh (ima poteškoće zahvatanja glasova unutar reči), te još ima i jezičku slabost (agramatičan govor, krnje rečenice, siromašniji vokabular), tada je zasigurno da će imati poteškoća sa glasovnom i slogovnom analizom i sintezom, što može dovesti do poteškoća sa veštinama čitanja i pisanja ili kasnije do disleksije i disgrafije.
Nadalje, treba dobro proceniti razvoj same grafomotorike (kako dete drži olovku), da li je grafomotorno spremno za školu. To uključuje precrtavanje zadanih likova, pravilan sled povlačenja crte.
Kod deteta je potrebna i određena intelektualna razvijenost, gde se podrazumijeva određeni nivo razvijenosti svih psihičkih funkcija koje učestvuju u spoznavanju vanjskog sveta (razvijenost percepcije, pamćenja, mišljenja i opšte inteligencije).
Zašto je bitna priprema za školu? Treba li dete da zna da piše i prepoznaje slova?
Iako deca čitanje i pisanje usvajaju po polasku u školu, u predškolskom periodu se razvijaju neke veštine koje utiču na taj proces:
Slušna percepcija (“čuti” glas i znati pokazati slovo)
Vizuelna percepcija ( “prepoznati” slovo i imenovati glas )
Vizuelna i slušno-govorna memorija
Sukcesivne funkcije (praćenje sleda u vremenu i prostoru)
Vizuelno-motorna i slušno – motorna koordinacija
Prostorna orijentacija
Grafomotorika
Jezička kompetencija
Upravo zbog auditivne (slušne) i vizualne percepcije, dete bi trebalo da zna da prepozna, pokaže i imenuje glasove i slova, te ih i grafomotorno zna da realizuje, tj. napiše.
Istovremeno se s razvojem percepcije zapaža i daljnji razvoj pamćenja. Osim spontanog pamćenja, moguće je uspešno namerno pamćenje. Postoji tendencija svrstavanja elemenata po sadržaju, logički, što omogućuje veći obim pamćenja. U području mišljenja javljaju se složenija uopštavanja i nastavlja se proces sistematizacije usvojenih pojmova. Dete tog uzrasta može da upoređuje predmete i pojave, radi jednostavna uopštavanja, ne samo na konkretnom predmetu, već i na grupama sličnih predmeta.
Vrlo je važno da dete vlada procesima sinteze, apstrakcije i generalizacije jer su to sve osnove za učenje.
Osim navedenih komponenata intelektualne razvijenosti, vrlo je važno da dete poseduje pažnju, i to hotimičnu pažnju, koja kod malog učenika početnika varira od deset do petnaest minuta na jednom predmetu.Ta pažnja je uveliko rezultat vežbe u predškolsko doba i preduslov za praćenje nastave i učestvovanje u njoj.
Vrlo je važno da dete poznaje svoju okolinu kako bi pojmovi o njoj bili tačniji i jasniji. Deca koja neposredno pred školu poznaju prostorne i vremenske odnose, zatim pojmove koji omogućuju upoređivanje kvantiteta kao i poznavanje brojeva, brže i lakše savladavaju početnu nastavu.
PIŠE NATAŠA ŠUNIĆ VARGEC, MR. SC., PROF. LOGOPED
