1629 – Rođen je holandski matematičar i astronom Kristijan Hajgens (Christian Huygens). Otkrio je prsten oko Saturna i konstruisao časovnik s klatnom.
1759 – U Londonu je umro nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl (Friedrich Handel). Njegov veliki opus sadrži opere, oratorijume i veliki broj kompozicija za orkestar, a najpoznatiji su oratorijumi „Mesija“, „Izrael u Egiptu“ i „Saul“.
1865 – Predsednik SAD Abraham Linkoln (Lincoln) smrtno je ranjen u atentatu nekoliko dana po završetku građanskog rata. Na njega je u loži vašingtonskog pozorišta pucao Džon But (John Booth). Linkoln je umro dan kasnije, a novi predsednik postao je Endrju Džonson (Andrew Johnson).
1883 – Rođen je pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne.
1904 – Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac Ser Džon Gilgud (John Gielgud). Slavu je stekao ulogama Šekspirovih junaka, a filmsku nagradu Oskar dobio je 1981, za ulogu u filmu „Artur“.
1917 – Umro je poljski lekar Ludovik Lazar Zamenhof (Lazarus Ludwig), izumitelj esperanta, kombinacije niza svetskih jezika. Pod pseudonimom Dr Esperanto izdao je 1887. godine udžbenik novostvorenog jezika „Lingvo Internacia“.
1930 – Pesnik Vladimir Vladimirovič Majakovski, jedan od utemeljivača ruskog futurizma, autor lirskih poema „Oblak u pantalonama“ i „Flauta kičma“, izvršio je samoubistvo u Moskvi.
1986 – Umrla je francuska književnica Simon de Bovoar (Simone de Bovoar), životna saputnica Žan Pol Sartra (Jean Paul Sartre). Njena knjiga „Drugi pol“ bila je inspiracija feminističkog pokreta.
