Nije lako videti vlastito dete kako plače, pogotovo ako u tom trenutku niste sigurni kako mu pomoći. Pročitaj nekoliko saveta kojima ćeš pomoći deci da lakše izražavaju svoja osećanja
Roditelji su biološki programirani da se odazovu na plač svoje dece, a kada ih ugledaju kako se rastapaju u suzama, to može pokrenuti lavinu širokog spektra emocija. Isto tako, često je teško razumeti zašto su se deca uznemirila, je li to bio možda udarac u glavu, ogrebotina na kolenu ili nešto treće. Jesi li se ikad pitala: „Šta ako svaki put kada moje dete plače ili ima ispade besa, ono zapravo radi nešto vrlo vredno?“
Stručnjakinja za roditeljstvo, savetnica za dojenje i babica Roma Kiti Noris tvrdi: „Ne cenimo dovoljno suze svojih mališana jer oni zapravo koriste svoj urođeni sistem za oporavak. Kada smo povređeni, fizički ili emocionalno, umesto da to držimo u sebi, pomažu nam plač, smeh i bes kao mehanizmi pomoću kojih izbacujemo negativne emocije.“
Danas ljudi sve ređe na taj način izražavaju svoje emocije jer nam je puno puta odmalena rečeno „Nemoj plakati!“, a za razliku od odraslih, deca još uvek nisu izgubila svoj sistem za oporavak.
„Aktivnim ohrabrivanjem svoje dece da plaču kada im je to potrebno, pomoći ćemo im da se reše bolnih emocija, a nakon toga osećaće se i povezanijima s nama, svojim roditeljima. Način na koji slušamo može dovesti do toga da se naše dete u potpunosti zatvori i uopšte ne izražava svoja osećanja ili im može pomoći da potpunije osećaju baš svaku svoju emociju.“, detaljnije objašnjava Roma.
Sjedeće rečenice mogu pomoći u uspješnijem slušanju svog deteta:
-
Ovde sam za tebe…
2. Vidim koliko si uznemiren/a…
3. Žao mi je što ti je teško, ljubavi…
4. Ostaću s tobom dok si uzrujan/a…
5. Ne idem nikuda…
6. Na sigurnom si…
7. Ne postoji ništa važnije od toga da sam s tobom sad…
8. Žao mi je… što si izgubio najdražeg medvedića/najboljeg prijatelja… što ti je sladoled pao na pod…
9. Slušam te, dušo…
10. Neće biti ovako zauvek…
Isto tako, bilo bi dobro izbegavati izraze etiketiranja i ne odvlačiti njihovu pažnju od njihovih osećanja. Stoga ne bi trebali odmah popravljati stvari ili situacije za svoju decu, nuditi im nagrade, niti im pretiti. Ućutkavanje i posramljivanje deteta i njegovih osećanja, takođe mogu imati negativne posledice.
PIŠE
MATEA SALOPEK – KONCUL
https://miss7mama.24sata.hr