Dolaskom u vrtić ili školu mališanima se poznata rutina iz temelja menja. Osim što su svakodnevno odvojeni od roditelja i ostatka porodice, kod mnogih se mališana javlja i strah od novih situacija u kojima se sada konstantno nalaze. Međutim, kad taj strah prođe, deca će početi da sklapaju prva prijateljstva, a mnogi će roditelje iznenaditi i jednim novim osećanjem – zaljubljenosti. Kada mališan mami ili tati otvoreno kaže kako je zaljubljen, roditelji često nisu sigurni na koji način bi trebalo da reaguju.
U ovakvim situacijama važno je razgovarati s mališanom, i zaboraviti na jednostavno odmahivanje rukom ili smeh.
“MAMA, ZALJUBLJEN/A SAM!”
Ove dve reči svakog će roditelja “na prvu” verovatno iznenaditi, pa će početi da razmišlja o tome kada je njihov mališan uspeo toliko da odraste, nađe svoje društvo, ali i – prvu simpatiju? Prva reakcija verovatno će biti osmeh i razmišljanje o tome kako je to „slatko“. Iako vam može izgledati veoma simpatično i pomalo smešno, ne smete zaboraviti kako je vašem mališanu ova situacija itekako ozbiljna.
Zato je od izuzetne važnosti primereno reagovati. Zadobijanje detetovog poverenja trebalo bi da vam bude prioritet, s obzirom na to da će upravo to mališane podstaći da vam se i u budućnosti povere s određenim problemom. Mališani su samim priznanjem svojih osećanja učinili veliki korak i normalno je da žele nekoga da ih sasluša, bez obzira na to što to, u poređenju s vašim problemima, izgleda prilično beznačajno. Biti zaljubljen u njegovom je životu jedan sasvim novo osećanje i itekako veliki korak u odrastanju.
Kako NE reagovati
Koje ćete ječi birati prilikom obraćanja mališanu, većinom je individualno i zavisi od vrste odnosa i prisnosti koju inače imate s detetom.
U svakom slučaju bitno je da prihvatimo osećaje deteta, da se ne šalimo, ne umanjujemo i ne rugamo. Kada nam se dete predškolskog ili ranog školskog uzrasta poveri i kaže da je zaljubljeno, možda mu je trebalo vremena da skupi hrabrosti i poveri se. Ukoliko reagujemo na način da ismemo njegova osećanja to može rezultirati time da dete na nesvesnom novou dobije poruku da se roditeljima ne treba poveravati ili da njegova osećanja od strane roditelja nisu prihvaćena. Ukoliko je ta zaljubljenost jednostrana, a mi iz najbolje namere krenemo banalizujemo njegova osećanja, dete će se osećati neshvaćeno, bez podrške. Takođe je bitno da stvari koje nam dete kaže u poverenju ne prepričavamo na kafi prijateljima/komšijama/rodbini – to je izigravanje poverenja deteta koje će sigurno uticati na njega.”
Ističe i kako je najbolji pristup upravo saslušati dete i shvatiti ga ozbiljno. Ukratko, reakcija bi trebalo da bude kao i ona u kojoj nam se odrasla osoba obraća sa svojim problemom (uz način komunikacije prilagođen detetovom uzrastu).
SAVETI I OČEKIVANJA
Jasno je da mališanu u razgovoru nećete preneti pesimistična razmišljanja o situaciji u kojoj se nalazi, ali to ne znači i da bi trebalo „živeti u oblacima“. Zato savetovanje opreza nikako nije preterano. Objasnite kako pažljivo treba koristiti reči poput „devojka“ i „momak“. Uloga roditelja tada je da objasni što zapravo podrazumevaju veze, ali bi istovremeno bilo dobro podsticati prijateljstvo između vašeg mališana i njegove simpatije. Zaljubljenost ne znači kako bi se išta trebalo promeniti ukoliko se mališani svakodnevno igraju i provode vreme zajedno. Probajte detetu pojasniti kako su osećanja pravog prijateljstva gotovo uvek jača nego zaljubljenosti koja s vremenom može proći. Važno je da će tada i dalje imati prijatelja na kojeg su navikli.
Devojčice su često ponešto otvorenije po ovom pitanju od dečaka, ali to ne znači da se kvalitetnim razgovorom i dečaci ne mogu opustiti i otkriti roditeljima šta ih muči. U bilo kojem slučaju najvažnija je stvar da dete zna kako ćete njegovu tajnu zadržati isključivo za sebe, ali i razumeti da mališan želi da se prema njemu odnosite kao prema odraslom čoveku, odnosno – ravnopravnom sebi. Kada jednom stekne vaše poverenje, predstavljaćete mu oslonac u kojoj god se situaciji tokom odrastanja nađe.
Izvor: Klinfo
