Шта би да није мајки? –
Питам вас птице на грани,
Ко би нас родио, реците,
Па, не би, ваљда туљани!
Ко би нам читао бајке,
Напољу кадa веје,
Јаче од Сунца на небу,
Мајчина љубав греје!?
А њене миле очи,
Прате нас по свету,
Растемо ко из воде,
Крадећи осмехе лету.
И тако, дан за даном,
За један педаљ виши,
Над нама мајке бдију,
Све то, негде, запиши!
Нека се гласно чује,
Одавде до Јадрана,
Да није мајки на земљи,
Не би било дерана!
Ни уштирканих шмизли,
Што носе цвеће у коси,
Да није мајки под небом,
Не би се рађали црнокоси!
