– Српкињице селе, Српкињице млада,
Где си до сада била? Куда мислиш сада?
– У игри, у пољу провела сам лето,
Па весело сада у школу ме ето.
Ах, како је лепо, кад би мого знати,
Равним пољем ићи, шарено цвеће брати!
Мој најлепши венац, што сам пољем брала,
Учитељу своме баш јутрос сам дала
Тим најлепшим цвећем, као даром славе,
Да икону кити светитеља Саве.
