Полетео јужни ветар,
Мирише на цвет,
И понео зеленила
Да окити свет.
Ал’ кад дош’о на Авалу,
А то свуда снег,
Пала љута вејавица
На шуму и брег.
Хладно му је јако било,
Јер је био бос,
Вејавица несташница
Штипала му нос.
Ал се ипак насмејао,
Па је рек’о : „Да,
3аинат ћy теби, снеже,
Опет доћи ја!
И донећу слатке птице,
И сунчани жар,
И пун ваздух осмејака
Дечици на дар.
Тада ћемо, бели снеже,
Да видимо ми,
Ко је од нас двоје овде
Јачи, ја ил’ ти !”
