Plavi autobus se zaustavi na uglu. Jedan čovek izađe, a jedan slon se pope. Šofer autobusa pogleda slona i reče:
– Zaboga! Ti se ne možeš voziti mojim autobusom!
Slon tada reče:
– Ali ja moram da stignem na vreme u zoološki vrt na ručak. Imam novac za kartu. I on pruži surlu u kojoj je držao novac.
Šofer reče: – Ali… ali… ti ipak ne možeš da se voziš mojim autobusom. Previše si veliki!
Slonov pogled bio je pun tuge i on reče:
– Ali ja sam samo mali slon. Neću zauzeti mnogo prostora. Ja ću se smanjiti, odistinski ću se smanjiti, mame mi.
Putnici u autobusu nagovarahu šofera da ipak poveze slona i on najzad reče:
– Pa dobro. Povešću te ali pod uslovom da zauzmeš jedno jedino mesto.
Slon kupi kartu i sede. Skupi se kao miš na kiši, savi svoju dugu surlu i primiri se koliko god je mogao. Sedeo je tako mirno da čak ni očima nije treptao.
Na idućem raskršću pope se neka gospođa i sede na sedište ispred slona. Na glavi je imala crveni šešitić sa veoma dugim perom koje je padalo preko sedišta i dodirivalo slonovu surlu. Kad je autobus krenuo, pero poče da se njiše levo-desno i da golica slona po surli. Slon oseti da može svakog časa da kine. Hteo je da skrene pažnju gospođi na njeno pero, ali da bi to učinio, morao bi da odvije surlu. Kako bi inače govorio?! A za njegovu surlu nije bilo dovoljno prostora.
Pero je nastavilo da skakuće tamo-amo, gore-dole. Golicalo je slona sve više. On je osećao… on je osećao… ap… ap… osećao je… osećao je… ap… ap… ap… ćiha!
Još niko na ovome svetu nije tako strašno kinuo. Njegovo šćućureno telo nape se kao balon, a umotana surla opruži se koliko je duga. Kad kinu, odleteše šeširi sa glava putnika u autobusu.
Crveni šeširić sa dugim perom pade šoferu na glavu, a njegova kapa pade slonu na glavu. Svi su bili neobično ljuti. Šofer zaustavi autobus i putnici stadoše da dodaju jedni drugima šešire. Zatim šofer reče slonu da mora da izađe iz autobusa. Svi putnici rekoše da će to biti najbolje rešenje. Slon, teška srca, izađe i pođe pešice u zoološki vrt.
Usput je još jednom gromko kinuo, ali je to bilo napolju i ničiji šešir nije odleteo. Od toga dana vi nikako ne možete da vidite slona u autobusu.
