Рајска птица, Сова, Рода, Гавран, Лабуд, Сврака, Сеница
Лутке: штапне лутке израђене од сунђера и тканине, рециклажни материјал
Сценграфија: два осликана платна:
- Прво/доње платно: Рајска птица у природном станишту
- Друго/горње платно: Птице: сова, рода, гавран, лабуд, сврака, сеница…. како лете
Рајска птица (костимирано дете) све време је на бини у кавезу (поред кавеза). Води дијалог са луткама Птицама.
Рајска птица: (буди се, зева, протеже се, устаје/седа):
Рођена сјајна,
раскошних боја,
ал’ није бајна
судбина моја!
Важна сам била,
перјем се дичила,
другима пркосила –
на принцезу личила.
Круна на глави,
златом се златила,
дође крај слави –
сада сам схватила.
Човек ме зграби
у кавез стрпа,
врата затараби
бледа сам крпа!
Рајска птица: (зева, протеже се, па наставља):
Лепота ми најважнија била,
ценила нисам слободу.
Туга ме целу у кавез свила,
најјаднија сам у птичијем роду.
Сада сам роб,
тужна ми мајка –
дошла зла коб,
завршила се бајка.
(Рајска птица зева, протеже се, леже да спава)
Сова:
Ху-ху-хууууу!
Нисам сјајна, нисам лепа,
крилима сечем тамну ноћ,
канџа моја лако шчепа,
у томе је велика моћ.
Очи крупне, тело снажно,
да л’ је лепо? Није важно!
Слободу имам и дању и ноћу,
а кад’ желим уживам самоћу.
Рајска птица: (буди се, устаје):
Да ли сам сањала сада сову
да о слободи мудро збори?
Да ли се заиста ово збило
или ме ружан сан мори?
(трља очи, зева, леже)
Рода:
Сањала ниси птицо Рајска,
о слободи прича сова.
Јавља се рода краљица барска,
са врха оџака кућног крова.
Ево ме, горе, дигни главу!
(Рајска птица се окреће, диже главу, тражи роду)
Облаке мазим, сунце ме греје.
У кавез стави сву своју славу,
сво своје сјајно, шарено перје.
Рајска птица (опет устаје):
Ноћ ми ова мира не да,
ружне снове сањам,
муче ме сећања бледа
узалуд се слободи клањам.
(Остаје да седи/стоји, тужна… када гавран проговори, окреће се према њему)
Гавран:
Не сањаш, птицо, јадна,
до облака лети рода.
Судбина је твоја гадна –
кавезом: три корака хода.
Црно ме перје целу краси,
гавран сам без птичијег слуха.
Песма моја никога не спаси,
ал’ биће сам слободнога духа.
Рајска птица:
О, црна птицо, шта ми то велиш?
Сви сте срећнији од судбе моје!
Кад’ само лепоту желиш –
онда ти други живот кроје!
Лабуд:
Овде сам птицо, на оближњој бари,
лабуд сам лепи, то бајка каже,
ал’ нису у лепоти све животне чари,
друга правила за чудеса важе.
Птица сам селица на далеко знана,
од Африке до винског Срема.
Километре прелећем ветру предана
Веће моћи од тога нема!
Рајска птица:
Ти путујеш светом плавим
док ја у решеткама тугујем.
Немам места ни реп да ставим –
усамљена с тишином другујем.
Сврака:
Птица сам скакутава звана Сврака.
Скачем, летим, свету се дивим.
Враћам се у гнездо пре првог мрака,
покривам се облацима сивим.
Не диве ми се људи, а ни деца мала,
не мисле да сам лепа!
Ал’ памет моја – то није шала,
дужа је и од пауновог репа.
Рајска птица:
Благо теби, Сварко мудра!
Кажу: „Најпаметнија си птица“,
ал’ та ми наука одувек чудна,
за памет моју – чиста јединица!
Сеница:
Птицо Рајска, где ти је глава?
Где си у школу/вртић ишла ти?
У лепоти није ничија слава!
У слободи су све радости!
Да цениш ниси знала
та наша моћна крила!
Природа нам их је дала,
а ти си их у кавез свила!
Рајска птица:
Лепе моје, птице драге
за помоћ вас молим ја:
дајте моме телу снаге,
док ми сунце даље сја.
Сад’ схватам оно што је важно:
лепоту не желим и нећу!
Слободу грлим сада снажно –
њу волим и увек волећу!
Музика…
Деца спушатју лутке и излазе у костимима испред сцене: Плешу око кавеза Рајске птице.
Музика стаје. Сова излази на сцену и обраћа се публици. Остале птице седају око кавеза у круг и имитирају његово отварање, ослобађају Рајску птицу.
Сова:
Слушајте публико шта вам велим –
лепота није у перја боји!
Сву памет, слободу/доброту и мудрост вам желим,
будите весели и само своји!
Нека се диве оном изнутра,
врлинама што нас красе,
увек ће бити боље сутра
када си добар и поштен, зна се.
Ту је лепота и радост наша,
а не у перју и скупом гнезду,
увек је пуна ил’ празна чаша,
ал’ ти се дигни – ДОДИРНИ ЗВЕДУ!
Музика…
Птице су ослободиле Рајску птицу. Она их грли. Стају у врсту и у глас говоре:
Слободом се живот живи,
А не перјем у скупом гнезду.
Зато потрчи, буди храбар –
Додирни месец, додирни звезду!
