Neki škrtac unovči celi svoj imetak i kupi grumen zlata te ga zakopa kraj nekoga zida, pa je neprestano odlazio onamo i razgledao ga. Jedan od njegovih nadničara što su na tom mestu radili opazi njegove česte dolaske, prozre što je na stvari, iskopa zlato i odnese ga. Kada kasnije dođe onaj škrtac i vide da je skrovište prazno, stade kukati i čupati kosu. Neki ga čovek ugleda gde jadikuje i saznavši razlog reče: “Ne tuguj. Uzmi kamen i stavi ga na isto mesto pa misli da ti zlato onde leži. Ta nisi se njime služio ni dok je bilo tu.”
Priča pokazuje kako blago ništa ne vredi ako se ni za šta ne koristi.
