Roditelji iz Skandinavije – oni koji žive u Norveškoj, Danskoj, Finskoj, Švedskoj i na Islandu – imaju drugačiji pristup roditeljstvu u odnosu na ostatak Evrope i sveta
Detinjstvo ima važno mesto u kulturi zemalja na severu Evrope, a deca i njihova prava su jako zaštićena. Skandinavsko društvo poštuje detinjstvo te podržava roditelje i podstiče decu da žive slobodno i istražuju svet oko sebe.
Ono što je zanimljivo za roditeljstvo u tim zemljama je da se njihova tradicija često poklapa s istraživanjima u modernoj nauci. Samostalno igranje, preuzimanje rizika, nežna disciplina i provođenje puno vremena na svežem vazduhu samo su neka od obeležja odgoja u ovim zemljama. Pročitaj kako roditelji na severu odgajaju svoju decu i što im je važno.
- OSTAVLJAJU DETE DA SPAVA NA SVEŽEM VAZDUHU
U Skandinavskim zemljama je uobičajena praksa da se beba ostavi da spava na svežem vazduhu bez obzira na vremenske uslove. Prema istraživanjima, deca na svežem vazduhu spavaju duže nego kada spavaju unutrašnjim prostorijama. Osim toga, roditelji veruju da je to zdravo za dete pogotovo ako je alternativa zatvorena prostorija puna klica. Naučnici se slažu. Svež vazduh je zrak dobar za imunitet i dobro utiče na krvni pritisak, ublažava stres i povećava nivo serotonina.
Koliko god izgledalo „uvrnuto“ iz našeg ugla gledanja, u Skandinaviji je normalno da vidiš sledeći prizor. Dok sneg pada, mama se će lagano došetati do kafića s kolicima u kojoj je šestomesečna beba, a zatim će ući sama u kafić gde će uživati u kafi. Parkiraće kolica tačno ispred izloga kafića gde će biti smeštena i druga kolica s decom. Potpuno neobično za nas, ali potpuno uobičajeno u Skandinaviji.
- SVA DECA IDU U JASLICE I VRTIĆ
U Švedskoj roditelji decu najčešće ostavljaju u jaslicama od godinu dana starosti. Većinom oba roditelja rade pa im je to potrebno. Roditelji mogu iskoristiti 480 dana plaćenog odsustva u 12 godina. I druge nordijske zemlje pružaju roditeljima sličnu podršku.
- POL DETETA NIJE BITAN
Stanovnici severne Evrope uopšte se ne obaziru na polove, a prema devojčicama i dečacima ponašaju se isto. Čak imaju neutralne vrtiće u odnosu na pol, u kojima se vaspitači obraćaju deci više s deca, ljudi i prijatelji nego s dečaci i devojčice. U švedskom obrazovnom sistemu 1998. donesen je zakon u kojem se zahteva da javne škole promovišu rodno neutralne politike i takvo podučavanje.
- AKADEMSKO OBRAZOVANJE DECE POČINJE TEK U ŠKOLI
Roditelji u Skandinaviji ne započinju akademsko obrazovanje dece sve do uzrasta od sedam godina. Nedavno istraživanje pokazalo je da odgađanje škole za malu decu dramatično smanjuje hiperaktivnost i nepažnju. Odustajanje od ranog školovanja ne znači da deca ništa ne uče. Deca od prve do šeste godine idu u jaslice i vrtić gde uživaju u igranju i nestrukturiranom učenju što se smatra neophodnim za razvoj socijalnih veština, mašte i kreativnosti.
- NIKAD FIZIČKI NE KAŽNJAVAJU SVOJU DECU
Švedska je bila prva zemlja koja je zabranila fizičko kažnjavanje dece davne 1979., a uskoro su je sledile i druge skandinavske zemlje. U mnogim zemljama sveta još uvek je dozvoljeno fizički kažnjavati svoju decu, a u Hrvatskoj je također zakonom zabranjeno od 1999. Iako mnogi smatraju da odgoj bez fizičkog kažnjavanja znači nedostatak discipline i popustljivost, naučnici su već davno potvrdili da fizičko kažnjavanje može uzrokovati mnoge psihološke traume koje mogu dovesti do depresije pa čak i suicida.
- OPUŠTENI SU U VEZI GOLOG TELA
Skandinavske porodice su jako opuštene kada je u pitanju golo telo. Decu se podstiču da budu goli, u zatvorenom i otvorenom prostoru, kada je god moguće. Njihova ideja je podizati ljude koji su zadovoljni u svom telu i znaju kako funkcioniše.
- DECA SE IGRAJU NAPOLJU BEZ OBZIRA NA VREMENSKE PRILIKE
Skandinavci su jako ozbiljni kada je u pitanju igranje na otvorenom prostoru bez obzira na vremenske prilike; kiša, sneg ili sunce deca se igraju. Postoji popularna izreka u Norveškoj koja kaže: „Ne postoji loše vreme, samo loša odeća“. Roditelji se uvek pobrinu da se deca igraju napolju svaki dan. Povezivanje s prirodom je važan deo njihove kulture, a deca dolaze kući neuredna i zaprljana jer su istraživala, riskirala i zabavila se. Osim toga, jako je dobro za razvijanje imunološkog sistema.
