Tačno pre 97 godina, na današnji dan 29. novembar, rođen je jedan od omiljenih srpskih pesnika.
PISATI sam počeo u samoodbrani. Branio sam se od svih koji su me ugrožavali zdravljem, snagom, lepotom, boljim uspehom u školi. Vadio sam se, dokazivao sebi i drugima da sam samo drukčiji, a ne gori od njih.
Ovako je o sebi govorio neodoljivi Dušan Radović, rođen u niškoj porodici železničara na današnji dan, 29. novembra 1922. godine. Sa 16 godina došao je u Beograd, brzo odustao od studija, zaposlio se kao blagajnik u menzi, čime je, naravno, bio nezadovoljan, pa se, kako kaže, vratio pisanju. Pesmu poslatu „Poletarcu“ nije smeo da potpiše, čak ni muškim imenom, već kao Rajka Tokić. Ispostavilo se da su se Branko Ćopić i Arsen Diklić spremali da odu na naznačenu adresu da bi videli kako izgleda ta Rajka. I tako je, bukvalno sa ulice, bez ičije preporuke februara 1947. postao saradnik pionirskih novina, a zatim i glavni urednik. Ipak, pisanje mu je, kako je isticao, išlo sporo i teško, bojažljivo i stidljivo. Čitave 1949. ponavljao je u sebi samo dva stiha „Bio jednom jedan lav… Kakav lav?“
U Studio B odlazio je svakog dana, i kad nije bilo posla, voleo je šah, preferans, i fudbalske utakmice kao veliki partizanovac. Voleo je da sebe predstavlja kao „šnajderku koja šije po kućama“, odnosno „primenjenog književnika“, jer je znatan broj njegovih dela bio „iznuđen“. Radio-igra „Kapetan Džon Piplfoks“, nastala je tako što se od njega u Radio Beogradu tražilo da nešto napiše za 1. april 1953. Pesme pod naslovom „Vestern“ pisao je za „Večernje novosti“, jer je jedno vreme bio honorarni saradnik dečje strane našeg lista. TV serijom „Na slovo na slovo“ je, kako kaže, pokušao da spase od lošeg programa za decu čiji je bio urednik…
– Dušan Radović je pesnik, veoma neobičan pesnik. U svojoj ličnosti spojio je modernog pesnika i čoveka iz medija, a u svom delu moderan pesnički izraz za koji vlada fama da je nerazumljiv i svima razumljiv medijski diskurs – kaže, za „Novosti“, pesnik Miroslav Maksimović, koji je priredio nekoliko Radovićevih knjiga.
– Bio je, uz Popu i Pavlovića, jedan od utemeljitelja posleratne moderne srpske poezije i istovremeno veoma popularan pisac. Spajao je naizgled nespojivo. Šta je, u stvari, on radio? Pilule moderne poezije ubacio je u sve svoje medijski popularne tvorevine. Pokazivao je da poezije ima u svemu, i u jutarnjem pozdravu Beograđanima, i u priči za laku noć deci. Mi drugog takvog pesnika nemamo, a nisam čuo da ga ima i u drugim književnostima.
VEDRINA JE ZDRAVLJE- VEDRINA! Ona je za mene, najpre, sinonim detinjstva, zatim sinonim duhovnog i duševnog zdravlja i povod i smisao mog bavljenja literaturom. Vedro misliti i vedro pisati, u smislu – jednostavno, bistro, pregledno, čitko, kratko i jasno, uvek sa nekom moralnom, humanom željom, potrebom ili idealom – govorio je Radović.
Foto Arhiv „Novosti“