REČENICE KOJIMA RODITELJI SISTEMATIČNO NABIJAJU KOMPLEKSE SVOJOJ DECI

Ove rečenice ne motivišu, već nabijaju osećaj manje vrednosti

MORAMO li naglasiti da treba da prestanu da se govore?

Želite li da vaspitate dete koje će se bolje prilagoditi društvu takvo kakvo jeste, onda biste trebali prestati da im govorite neke stvari jer deci sistematično nabijaju osećaj manje vrednosti. A tako dolazi do kompleksa kojih će se tim teže rešiti u mladosti, ako će ih u detinjstvu često morati slušati.

Od svojih roditelja, onih koji stalno teže da zaštite svoje dete, iako nesvesno, baš ovakvim rečenicama, čine suprotno od svojih želja.

Poznati su nam primeri da devojčice ne bismo trebali suditi po njihovoj lepoti i šarmu, isto kao što nam je poznato i da roditelji ne bi smeli uspoređivati svoju decu „na glas“ – ni s drugima, a posebno ne s braćom i sestrama, ali to nisu jedine situacije u kojima roditelj često nabija baš takve komplekse.

I baš zato što nisu poželjene, ove bi rečenice trebali prestati govoriti svojoj deci. One nisu motivirajuće za njih.

1.Kad sam ja bila u tvojim godinama, ja sam bila odlična učenica i još sam i to i to i to…

Da li ste ikada pokušali na ovaj način da motivišete svoje dete da bude odlično poput vas? Znate, njih to zapravo ne motiviše. Njih to plaši, a vi, umesto da im postanete onaj kome se dive, zapravo postajete njihova konkurencija koju će, upravo zbog takvih rečenica, pokušati nadjačati. Ali ne zbog sebe i svog uspeha, već zbog vas. A to baš nije zdrav odnos.

2. Ne volim te kad nisi dobar

Oh, strašne li rečenice – reći detetu da ga ne volite iz nekog razloga, pa to mora boleti jako i duboko. Zbog takvih rečenica dete neće ni čuti lekciju koju im pokušavate reći jer će čuti samo tu groznu spoznaju koju će potom poželeti odmah da isprave. Samo da udovolji vama, odnosno da ispuni vaša očekivanja, bez obzira na svoje vlastite potrebe i želje. Nije loše želeti da se dete ne ponaša loše, ali ova rečenica zapravo aludira na to da dete zbog želje da bude voljeno od drugih, mora prvenstveno da nauči da udovolji drugima.

3. Tvoja prijateljica ima bolje ocene, zašto ne možeš biti kao ona?

Još jedno poređenje koje kod dece redovno stvara nelagodu, a ne motiviše ih. Štaviše, s vremenom može pružiti i dodatan otpor deteta da bude bolje.

4. Samo me sramotiš takvim ponašanjem

Deca još uvek ne znaju što je to sramotno ponašanje (a često je to ono tipično dečije ponašanje kad dete ne zna biti ništa drugo do dete), ali ovakva rečenica redovno u njima stvara sram, a sram je kompleks. Deca, setite se, trebaju pažnju, a ne osećaj manje vrednosti.

5. Ne želim te ni videti ni čuti sledećih sat vremena

Jasno je da su roditelji često s pravom ljuti na decu, ali reći im ovako nešto ne samo da je prevelika kazna za dete, već kod njih stvara osećaj krivice koji je obično znatno veći nego što bi trebao da bude. Dete u svojom mladom dobu, setite se, još nije kadro da učini baš toliko veliku grešku da bi zbog nje osećali tako veliku krivicu kao što je činjenica da ga njegov roditelj (u jednom trenutku) ne želi videti niti čuti.

I stoga budite pažljiviji kod ovakvih vrsta izjava.