Sve je počelo šalom, a onda je 95 učenica internata u tadašnjoj Tanganjiki, današnjoj Tanzaniji zahvaćeno epidemijom smejanja, zbog koje je škola morala da se zatvori na dva meseca.
Epidemija je počela 30. januara 1962. godine. Prvo je zahvatila tri učenice koje su počele da se smeju, a zatim i da plaču. Suze su izazvane strahom da će biti progonjene ili napadnute. Ovi simptomi su se brzo proširili školom, jer je bilo očigledno da je reč o epidemiji koja se brzo širi.
Velika većina učenica bila je zaražena, a pošast se proširila i na okolna sela.
Kao i u ostalim slučajevima sličnih psihoza ni jedna od zaraženih devojčica nije imala istoriju psihičkih bolesti.One nisu imale napade ili groznicu, čak ni teorija o otrovnoj buđi nije bila održiva jer se simptomi nisu poklapali.
