У школи сам марљив врло
и на часу строго пазим,
испоштујем све старије,
кроз свет школски спретно газим.
Свима уста пуна хвале,
пристојан сам и док седим,
слушам друге док говоре
туђа посла ја не гледим.
О прибору свом се бринем,
уредношћу клупа сија,
кад учитељ похвали ме –
срећна мама, са њом и ја.
Знам да није клацкалица
– не љуљам се на столици
и на часу ја не шушкам,
не дам места доколици.
Не упадам у реч ником
и од ружних ствари бежим,
поносан сам што сам такав,
бољем знању увек тежим.
Некултуро, обиђи ме
и од мене ти се шетај,
својим послом крени даље,
растем, зато, не ометај!