Jutro je. U hodniku gužva. Posao. Škola. Vrtić. Vreme je nemilosrdno, brzo prolazi. Gledate svoje dete kako još nije obulo cipele, a vi ste već na vratima. Brzo se saginjete, gurate mu u patiku prvo jednu, a potom i drugu nogu, zavezujete pertle… Da svi stignete na svoja ‘radna mesta’
Zvuči poznato? Psiholog Žana Vilijams svakodnevno se sreće s roditeljima koji pokušavaju da ‘uštede’ na vremenu tako što mnoge stvari rade umesto svoje dece, vide samo ono što se treba obaviti sada i ovde, ali pritom ne vide dugoročni cilj – da im deca budu samostalna i nezavisna.
Nažalost, takav pristup ne pomaže vašem mališanu da svladava nove veštine i bude samostalan. ‘Ako učestalo roditelj radi umesto deteta ono za šta je dete samo sposobno, šalje poruku da zapravo smatra da je dete nesposobno’, upozorava Vilijams.
Krajnji rezultat takvog roditeljskog pristupa nije samo nesamostalnost nego i manjak samopouzdanja kod deteta te strah od pristupanja rešavanju problema, a u psihologiji se to naziva ‘naučena bespomoćnost’.
No ne govorimo o ovome problemu da bismo bilo kome nametnuli osećaj krivice jer postoji rešenje koje glasi: ne obavljajte one stvari koje su vaša deca u stanju sama da obave. Evo nekoliko saveta kako da to sprovedete u praksu.
- PRIZNAJTE!
Doneli ste odluku da ćete ubuduće prepustiti svome detetu neke aktivnosti i zadatke koje je sposobno samo da obavlja. Ali, kako mu to saopštiti? Kako priznati da ste mu vi navlačili pantalone ili prali zube kad je ono to moglo i samo da uradi. Jednostavno mu recite: ‘Žao mi je što sam se prema tebi ponašala kao prema malom detetu kad si sposoban/a da radiši neke stvari kao sva velika deca’. Nikako nemojte koristiti frazu: ‘Više nisi mala beba!’ jer deca su na to osetljiva. - ODREDITE ZADATKE
Sastavite listu zadataka koje dete može samostalno da obavlja pa ga upitajte koje zadatke misli da može samo da uradi – može li samo da obuče pidžamu, opere zube, izabere odeću za školu ili vrtić… - ZADATAK PO ZADATAK!
Postupno povećavajte zadatke koje dete može samo da obavi, kako se ne bi osećalo preopterećeno. - OSIGURAJTE DOVOLJNO VREMENA!
Ako vašem detetu treba 15 minuta da opere ujutro zube, probudite se 15 minuta ranije. Kada dete ne budete stalno požurivali, možda se iznenadite njegovom saradnjom i efikasnošću. - PREGOVARAJTE!
Postoje dani kada smo loše volje i nismo baš efikasni. Zašto bi s decom bilo drukčije? Ako ne ide otprve oblačenje, predložite da ćete vi pomoći s čarapama, ali neka ono samo obuče trenirku i majicu. Za nekoliko dana, vaš će mališan sam navući i čarape. - NE BUDITE PERFEKCIONISTI
Odmah prihvatite da zubi neće biti savršeno oprani, da kosa neće biti očešljana kao kad je vi očešljate i da cipele neće biti čvrsto zavezane. No odustanite od kriticizma i dopustite dtetu da savlada novu veštinu svakodnevnim ponavljanjem. - POHVALITE!
Umesto da ukorite dete kako nije čvrsto zavezalo cipelu, radije recite: ‘Zavezao/la si cipele! Bravo!’ Dete će samo uvideti da mu cipele ‘kloparaju’ oko stopala pa će sutradan pokušati bolje, a vi možete reći: ‘Kladim se da ćeš sutra čvršće zavezati pertle’. - UZMITE U OBZIR OKOLNOSTI!
Ako je dete umorno, bolesno, pod stresom, nije vreme za uvođenje novih zadataka. Nemojte biti razočarani ako čak odustane od nekih stvari koje je pre super obavljalo ili ih obavi lošije.
Ne požurujte dete! Ohrabrite ga na pokušaj, a ako zastane ili ne zna kako da reši neki problem, pitajte ga ima li neko rešenje pa ga saslušajte. Ne ‘trčite’ odmah s iznošenjem svojih ideja.
Tekst: S. M.
