U osvitku zore, kroz sumračak tavni,
pokrivene snegom počivaju ravni.
A studeni lahor kroz doline mirne
preko pustih polja kadikada pirne –
i s vihorom lakim seoca se hvata,
pa zasiplje snegom i strehe i vrata.
A u selu jošte u prozorje milo
noć, vedra i hladna, ne podiže krilo.
Iz daljine samo lisica se krade,
pa kokoši vreba i piliće mlade –
i od njenih šapa i tuna i tamo
u prvome snegu trag se vidi samo…
