Први септембар
ко године сваке,
срећу и радост
доноси за ђаке.
На брду чекам,
Анђу и Нола,
радостан што је
почела школа.
У аутобусу Милосав
температуру контролише,
знао сам
на добро не мирише.
Ставих и маску,
па и себи ружан,
претпоставио сам,
постаћу тужан.
Стегла и уши,
оклемпавише,
под њом дете
не може да дише.
У школи нема
ни игре, ни песме.
Учитељица каже
ни фудбал не сме.
Дарку је данас
рођендан био,
а ја га нисам
ни загрлио.
Како дистанцу
ја да држим,
кад са другарима
хоћу да се дружим?
Короно, короно,
не било те више,
због тебе почех
и песме да пишем.
Ментор. учитељица Бојана Белушевић
