Петлићу певачу
сутра ме пробуди
пре него што птице из гнезда поскачу,
пре деце и људи
викни гласом јасним
први дан у школу
да ти не закасним.
И ти сунце, јарко,
што раније можеш,
у прозор ми грани,
да пре мене Иван
и Петар и Марко
сутра не порани.
И ти, мама, рано,
како зора сване,
у собу утрчи
и са мене свуци
брзо покриваче-
хоћу да у школи,
с таблицом у руци,
будем прво ђаче.
