Na istoku plavom rujna zora rudi,
Dižite se deco, dižite se ljudi!
Ustale su pčele, podiglo se cveće,
Sa dalekih gora povetarac leće;
U mirisu cveća, u bisernoj rosi
On nam svako zdravlje i veselje nosi.
Po poljima travnim razleže se jeka,
Odjekuje nebo i gora daleka.
I kroz tihe ravni potočić krivuda,
a pesme i svirke razležu se svuda…
Od zdravlja i sreće nadimlju se grudi,
Ustanite, deco, ustanite, ljudi!
